Svetski ekonomski forum u Davosu: Politička i ekonomska elita planete raspravlja o najvažnijim pitanjima

Svetski ekonomski forum (WEF) danas je počeo u švajcarskom zimskom odmaralištu Davosu. I ove godine forum će okupiti svetske lidere i političke i ekonomske elite, u uslovima geostrateških podela na više frontova, koje imaju dalekosežne političke, ekonomske i društvene posledice.

Palma opet pravi šou: Izmislio dosad neviđeno kolo, uhvatio se za ruke sa unučićima i đuskao (VIDEO)

Hoće li se sudbina Kosova rešiti u 2018: Šta su BAJKE, a šta interes Srbije?

Tema ovogodišnjeg 48. foruma je "Izgradnja zajedničke budućnosti u podeljenom svetu", a 2.500 učesnika, među kojima 70 šefova država i vlada, nastojaće da definišu zajedničke akcije i mere za rešavanje globalnih problema.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će, takođe, učestvovati na forumu, koji je, kako je nedavno rekao, "dobro mesto, jer se sretnete sa stotinu državnika, za šta vam je potrebno godinu ili dve u drugim okolnostima...".

Aleksandar Vučić je i prethodne tri godine učestvovao na forumu u Davosu gde je imao brojne susrete i razgovore sa svetskim zvaničnicima i predstavnicima mnogih svetskih kompanija.

19.50 - Direktor ruske VTB banke Aleksej Kostin upozorio je danas na "rastuću pretnju vojnog sukoba" u Evropi i smatra da će, ako SAD uvedu nove ekonomske sankcije institucijama u Moskvi, to biti "objava rata". Više o tome čitajte klikom OVDE!

18:11 - Tramp u Davosu ipak bez Melanije

Prva dama SAD Melanija Tramp se neće pridružiti suprugu, američkom predsedniku Donaldu Trampu, na globalnom ekonomskom samitu u Davosu, saopšteno je danas iz Bele kuće.

- Gospođa Tramp neće biti u Davosu zbog ranije utvrđenog rasporeda i logističkih pitanja", izjavila je portparolka Bele kuće Stefani Grišam, a prenosi agencija AP.

17:40 - Očekuje se da govor kanadskog premijera Džastina Trudoa posluži kao najava za sastanak lidera G7, koji će kasnije tokom godine biti održan u Kvebeku, a sva sedmorica biće ove nedelje u Davosu. Pod "premijerskom palicom" Džastina Trudoa, Kanada je postala jedan od svetskih lidera.

- Pre nego što počnem želim da najavim da je Kanada, kao i još 10 zemalja postiglo novi dogovor za Trans-pacifičko partnerstvo u Tokiju. Trgovina pomaže da se ojača srednja klasa. Ponosni smo što smo postigli jednoglasno ovaj dogovor. To je i veliki dan za progresivnu trgovinu za ceo svet.

- Ovo je pravi dogovor, on će obezbediti prosperitet, rast i razvoj i poslove za srednju klasu u Kanadi i danas i generacijama koje dolaze. Sad sam premijer dve godine, a u ovoj novoj eri, dve godine je ceo jedan život. Brzina promena nikad nije bila ovolika, jer tehnologija je uvek donosila obećanje boljeg života.

Trudo je upozorio da kompanije i političari ne uspevaju da pomognu svojim zaposlenima i građanima u "današnjem svetu koji se prebrzo menja". On je napao korporativnu pohlepu rekavši:

- Previše korporacija je uskogrudo stavilo potragu za profitom ispred dobrobiti radnika.

Trudo je istakao da je razlika između bogatih i siromašnih prevelika. Prioritet ljudi kao što je on moraju da budu ljudi koji se najviše bore za opstanak i koji nikada neće doći u Davos. On je apelovao na vlasnike kompanija da pomognu u borbi protiv neravnopravnosti polova tako što će zapošljavati, promovisati i zadržavati žene na poslu.

- Zapošljavanje više žena nije samo ispravno ili lepo učiniti, to je i pametno - naveo je Trudo. - Studije pokazuju da zbog zapošljavanja žena dolazi do značajnog ekonomskog porasta. Plaćanje muškarcima i ženama isti novac za isti posao nije više dovoljno ako se ne borite sa preprekama sa kojima se suočavaju zaposlene žene. Žene imaju više honorarnih poslova, ali i više neplaćenog rada od muškaraca.

16:14 - POKRET ME TOO

Vini Bajanjima, šef Oxfam Internationala, snažno je govorio o seksualnoj eksploataciji žena širom planeta.

Sve žene na svetu trebaju da budu zahvalne američkim ženama što su se zalagale i rekle "Me Too",kaže Bajanjima, pozivajući se na kampanju koja se širila po svetu nakon skandala povezanog sa holivudskim producentom Harvijem Vajnstajnom.

- Doveo je novu pažnju na problem koji je dubok.

Žene u zemljama u razvoju su na dnu lanca snabdevanja velikog biznisa. Oxfam sliša priče o njihovom životu, objašnjava Bajanjima, kao što su hotelijerke.

- Svi su nam rekli da su se suočili sa seksualnim uznemiravanjem ili su znali nekoga ko se suočio sa seksualnim uznemiravanjem. Nastavlja se nekažnjivo.

Domaći radnici globalno trpe zlostavljanje, nastavlja, a neki od njih su kao robovi u domovima u kojima rade. Samo nekoliko zemalja ratifikovalo je novu konvenciju za radnike u kući. Ističe da nije slučajno da su žene seksualno zlostavljane na poslu ili kod kuće. To je zbog društvenih normi koje postoje da bi opravdale svoju ekonomsku eksploataciju.

- Zato je toliko važno rešiti ekonomsku nejednakost, s obzirom na to da će to takođe pomoći u borbi protiv nasilja nad ženama.

On kaže da postoje tri načina za rešavanje ovog problema: ukloniti sve zakone koji diskriminišu žene u ekonomiji, ispitivati društvene norme koje opravdavaju seksualnu eksploataciju i postaviti žene na svaki nivo donošenja odluka i vođstva, tako da mogu da utiču na promene.

15:09 - HUMANITARNE KRIZE

Šef Crvenog krsta upozorio je da bi nove humanitarne krize mogle da izbiju ove godine.

Peter Maurer, predsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, kaže da postoji puno krhkih situacija koje bi mogle da se razviju u "zrele" sukobe (kao što smo videli sa Rohindža krizom 2017. godine).

Maurer kaže da ima puno mesta na ivici rata, nasilja i poremećaja.

 Naveo je Južne Filipine (koja je pod vojnim zakonom), Mjanmaru, Avganistanu, Bliskom istoku i velikim delovima Afrike kao mesta na kojima Crveni krst vidi krhkost - ali "ne znamo koji će nas razneti u naše lice". Maurer takođe upozorava da humanitarnim organizacijama treba više novca.

- U 2018. godini se suočavamo sa velikim jazom između potreba ljudi i sposobnosti međunarodnog sistema u celini da odgovori. Taj jaz se može premostiti samo većim i boljim finansijama.

14:15 - KEJT BLANČET O IZBEGLICAMA

Australijska glumica Kejt Blančet na WEF govorila je o izbegličkoj krizi nakon što joj je juče dodeljena nagrada Svetskog ekonomskog foruma za njen rad po ovom pitanju.

Glumica je objasnila kako je otišla u Evropu kao mlada, što joj je otvorilo oči po pitanju ekonomske nejednakosti.

- Ostajala sam u hostelima za mlade koji su ličili na turske zatvore, gledajući ljude koji nisu imali gde da idu - izjavila je Blančetova.

Na konstataciju da je bilo dosta kritika upućeno australijskoj vladi po pitanju politike prema izbeglicama. Ona je rekla da je bila zbunjena kada je videla velikodušna, otvorena, srčana, multikulturalna Australiju u kojoj je odrasla, "odbacila konvencije o ljudskim pravima UN-a".

- Bila sam veoma uznemirena što je Australija vratila praksu koja nas ponovo čini tvrđavom.

To je dovelo da glumica postane ambasador dobre volje UNHCR-a. Dodala je da je sramotno što se toliko dezinformacija o izbeglicama širilo po medijima. Blančetova je bila na ivici suza kada je pričala o jednoj izbegličkoj porodici iz Jordana, koja je pobegla od konflikta sa svoje petoro dece kada se pucalo sa svih strana. Na kraju je otac morao da izabere između nošenja kofera i nošenja svoje dece. Izabrao je decu.

- Niko ne treba da bude u takvoj poziciji.

Globalna ekonomija i geopolitičke napetosti našle su se u Davosu pomalo u drugom planu, pošto jepred ovogodišnji samit svetskih političkih i poslovnih lidera iskrsao hitniji problem - obilan sneg preti da zaveje taj skup. 

Premijeri Grčke i Makedonije, Aleksis Cipras i Zoran Zaev, sastaće se, kako je najavljeno, sutra u Davosu, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, kako bi razmotrili najnovije predloge posrednika UN, Metju Nimica, o novom imenu Makedonije.

Analitičari u dvema zemljama smatraju da je reč nesumnjivo o najvažnijem susretu na visokom nivou između dveju zemalja, koji treba da odluče o daljim koracima i rokovima za iznalaženje rešenja novog imena Makedonije, a promena imena te države je uslov Grčke za njene evroatlantske integracije.

11:40 - INDIJSKI PREMIJER NA WEF

Indijski premijer Narendra Modi počeo je svoje obraćanje na Svetskom ekonomskom forumu. Poslednji put kada je jedan indijski premijer posetio Davos bilo je 1997. godine.

Pre predstavljanja Modija, osnivač i izvršni predsednik WEF, Klaus Švab, rekao je da u naizgled slomljenom svetu, Indija predstavlja sliku dinamičnosti i optimizma.

Modi je istakao da je BDP Indije 1997. godine iznosio malo više od 400 milijardi dolara, a da je danas, dve decenije kasnije, šest puta veći.

- Od tada, svet se doživeo mnogo novih izazova - izjavio je indijski premijer, dodajući da svetska tehnologija ima mogućnost da povezuje, iskrivljuje i razdvaja ljude.

Indijski premijer je rekao da veruje da postoje tri glavna izazova koja su pretnja za budućnost čovečanstva i da je prvi - klimatske promene.  Drugi glavni izazov je terorizam, dok je treća pretnja porast napada na globalizaciju.

11:10 - Vučić sutra u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu sa najuticajnijim ljudima sveta.

10:21 - DA LI MOŽEMO DA VERUJEMO TEHNOLOGIJI?

Četvrta industrijska revolucija je pred nama i ona je vođena tehnologijom koja ima sposobnost da nadmudri i nadmaši ljude.

U ovoj sesiji o poverenju u tehnologiju, izvršni direktor kompanije "Uber", Dara Kosrovšahi obećao je da će servis za taksi "udvostručiti" provere vozača.

- Stvarno ćemo biti sigurni - rekao je on na sednici.

10:05 - KAMPANJA PROTIV SEKSUALNOG UZNEMIRAVANJA

Ovogodišnji Svetski ekonomski forum vodi grupa žena koje su održale konferenciju za štampu.

Erna Solberg, premijerka Norveške, pozvala je na novu akciju protiv ilegalnog finansiranja i korupcije. Solberg kaže da to podstiče terorizam i bezbednosne pretnje i otežava privredama u razvoju da razviju svoje ekonomije.

Norveška premijerka je sugerisala da kampanja protiv seksualnog uznemiravanja #Metoo može da pomogne u borbi protiv korupcije.

- Treba da vidimo ko uzima novac, koji podmićuje druge i pokazuje da je to neprihvatljivo u svim našim društvima.

Drugi prioritet Solbergove je rodna ravnopravnost - ona ​​upozorava da su žene i dalje nepravično tretirane u mnogim ekonomijama.

- Prepreke učešću žena (na tržištu rada) i dalje su velike u mnogim društvima - to nema smisla ni ekonomski ni politički.

09:45 - REFORMA FRANCUSKE EKONOMIJE

Može li Emanuel Makron zaista da uspe tamo gde su njegovi prethodnici nisu i da li će reformisati francusku ekonomiju? Tidjane Tiam, šef "Credit Suisse", kaže da je odgovor da.

Govoreći o panelu o "globalnim tržištima u razbijenom svetu", Taim kaže da bi Makronov program reforme tržišta rada doveo do "određenog izbornog poraza" pre 20 godina - ali ne i prošlogodišnjeg trijumfa protiv Marin Le Pen.

- Makron je izabran samo zato što su francuska javnost, francuska nacija, odlučila da se promeni. Tako funkcioniše u demokratiji.

09:29 - ZABRANA PROTESTA ZBOG SNEŽNIH PADAVINA

Vlasti u švajcarskom zimskom centru Davosu odbile su zahtev levičarskih grupa za održavanje protesta tokom Svetskog ekonomskog foruma zbog obilnih snežnih padavina.

- Zbog ogromne količine novog snega i ekstremnog manjka prostora, neće biti dozvoljeno održavanje protesta u narednim danima - navodi se u saopštenju vlasti iz Davosa.

09:11 - IŠČEKIVANJE GOVORA KANADSKOG PREMIJERA

Džastin Trudo na svom Tviter nalogu napisao je da će se u Davosu boriti za srednju klasu Kanađana. Tokom popodneva se očekuje njegov govor koji će se ticati korporativne odgovornosti i uloge žena u svetu koji se menja.

08:45 - LAŽNE VESTI I POVERENJE

Godišnji indeks poverenja stručnjaka za PR Ričarda Edelmana, pokazuje da su Amerikanci tokom prošle godine imali manje poverenja u političare, biznismene i medije.

Istraživanje je pokazalo da su ljudi najviše zabrinuti zbog porasta dezinformacija i teško im je da razluče istinu od "lažnih vesti".

Forum koji privlači najistaknutije predstavnike finansijskih krugova prilika je za svetske lidere da uspostave komunikaciju sa finansijskom elitom, a ovogodišnji forum će se, kako su saopštili organizatori, odvijati u atmosferi sve većih nejednakosti i pokušaja traženja rešenja da se smanji jaz između bogatih i siromašnih.

Prvi put posle gotovo dve decenije najavljeno je i učesće američkog predsednika, a poseta Donalda Trampa je ponovo potvđena nakon što su demokratski i republikanski senatori juče postigli nagodbu kojom je deblokirano finansiranje federalne vlade. Tramp bi trebalo da održi završni govor na WEF-u koji traje do 26. januara.

Nemačka kancelarka Angela Merkel dolazi i ona će u sredu održati govor o Evropi. Očekuje se i dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanske premijerke Tereze Mej. Učesnici su i šefica Medunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, direktor IBM ÐIni Rometi, norveška premijerka Erna Solberg.

Glavni finansijski i ekonomski savetnik kineskog predsednika, Lju He, predvodiće kinesku delegaciju u Davosu, a potvrđeno je i prisustvo kanadskog premijera Džastina Trudoa i šefa izraelske vlade Benjamina Netanjahua. Indijski premijer Narendra Modi će ove godine biti među govornicima, što je prvi put da jedan indijski premijer boravi u Davosu od 1997. godine.

Švajcarsko selo Davos, u kome se održava WEF, tokom cele godine izgleda kao i svako drugo alpsko skijaško selo, ali se pred početak skupa političkih i ekonomskih lidera pretvara u tvrđavu.

Barikade, jake snage policije i obezbeđenja, punktovi za proveru, ograničenja naleta letelica, samo su neke od mera bezednosti. Procenjuje se da je ukupna cena obezbeđivanja Davosa oko devet miliona franaka (9,37 miliona dolara).

Među najznačajnijim rizicima sa kojima se svet suočava u ovoj godini su ekološke katastrofe, sajber-kriminal, velike prisilne migracije i izazovi u globalnoj trgovini, prema najnovijem izveštaju WEF-a.