VEK PODELE SE NASTAVLJA, MNOGO TOGA OSTAJE TABU: 100 godina od osnivanja Severne Irske, MRŽNJA unionista i nacionalista je ogromna
Crkvenom službom u Armagu danas je obeležena stogodišnjica podele Irske. Iako je pet glavnih hrišćanskih crkava podržalo ovu ceremoniju, ona je svejedno obavijena velom kontroverze još od septembra kada je irski predsednik Majkl Higins glatko odbio poziv da prisustvuje.
Štark je najbolji primer da Srbija traži "nove" ljude za slobodna radna mesta
POLICIJA IZDALA UPOZORENJE - STANIVNIŠTVO U PANICI: Pronađena druga OBEZGLAVLJENA žrtva serijskog ubice koji je u bekstvu
PUKLA LJUBAV: SAD i EU na ivici razvoda, Francuska i Nemačka okreću Evropu prema Rusiji i Kini
Zašto? Predsednik je naveo da si naziv i struktura "službe za razmišljanje i nadu" koja se služi "povodom veka podele Irske i osnovanja Severne Irske" po prorodi političke, mada je naveo da njegov nedolazak nije bojkot.
Irski premijer Leo Varadkar sada predstavlja irsku vladu, a službi prisustvuje i britanski premijer Boris Džonson dok je kraljica juče otkazala dolazak iz zdravstvenih razloga. Članovi Demokratske stranke unionista (DUP) iz Severne Irske kritikovali su Higinsovu odluku, što je potpuno logično, navodi istoričar Brajan Henli koji se bavi Irskom.
Irska je pre 100 godina podeljena protivno željama većine. Granici su se protivili ne samo republikanci već i takozvani "ustavni" nacionalisti pokreta za samoopredeljenje "Home Rule", radnici i unionisti sa juga. Granica se pojavila kao deo nasilnog procesa potčinjavanja manjinske zajednice u novoj Severnoj Irskoj.
Ideja da bi godišnjica toga mogla da bude dobra prilika za rzamišljanje o istoriji je pogrešna, kaže Henli. Bač kao što lideri DUP odbili da prisustvuju komemoraciji Uskršnje pobune 2016. godine, tako je i bilo za očekivati da Higins preseli ovaj događaj. Irski predsednik je prisustvovao brojnim događajima severno od granice ali je u ovom slučaju tvrdio da ceremonija nije "politički neutralna".
Ankete su pokazale da većina podržava njegovu odluku. Da li se onda može reći da te ankete pokazuju stav javnosti o granici? Delom i može, iako je potezanje pitanja granice više posledica Bregzita i trgovinskog sporazuma sa EU a manje razmišljanja i diskusije o prošlosti. Ono što ankete možda pokazuju je sve veća svest o ogrnaičenjima koncepta "zajedničke istorije".
Proteklih 10 godina Irska je bila uključena u obeležavanje ne samo stvaranja Severne Irske već i modernog Ujedinjenog Kraljevstva. Političari i zvaničnici su prilično lenjo mislili da obeležavanje događaja poput Prvog svetskog rata može kod javnosti da izazove osećaj zajedničke istorije Irske i Britanije, unionista i nacionalista, a možda čak i da ih podstakne na pomirenje.
Ta ideja "zajedničke istorije", kaže istoričar za Observer, je uvek bila pogrešna, naročito jer su se izbegavale bolne tačke - imperijalizam, moć, klase, nejednakost i druga pitanja. Neki komentatori su istinski bili uplašeni prilikom obeležavanja sto godina od Uskršnje pobune 1916. godine da će biti ismejani što stogodišnjicu pokušavaju da brendiraju kao priliku za privlačenje turista. Upravo zbog toga se sa ovom komemoracijom išlo "ravno", bez mnogo direktne politike, u strahu da ne zaplaše narod.
To je razlog zašto su se lokalna zajednica i istorijska društva toliko uključili u obeležavanje godišnjice. Vlada je, sa svoje strane, učinila dostupnim ključna dokumenta koja se tiču ovog perioda revolucije, uključujući i dosijee iz vojne službe. No, izbegavanje političkih pitanja je uvek problematično, naročito jer je postojeća ideja komemoracije vrlo politička sa postojanjem "dve tradicije" u Irskoj i "zajedničke istorije" sa Britanijom, navodi Henli.
Takav pristup je uvreda za ljude koji su živeli u Irskoj pre 100 godina i koji su bili spremni da se bore za svoja politička uverenja. Sada se to svelo na trampu - nacionalisti imaju Uskršnju nedelju, unionisti se sećaju Some a političari, istoričari i birokrate mogu da čestitaju jedni drugima na svojoj zrelosti i izbegnutom "vrućem krompiru".
Pitanja koja su duboko podelila Irce pre jednog veka sada su pojednostavljena, ispeglana a uloga Britanije u svemu potpuno ignorisana, dodao je istoričar.
Irska i Britanija dele istoriju ali ne dele "jednaku istoriju". Jedna zemlja je pokorila drugu i samo jedna zemlja je bila globalno carstvo. Na kraju je Kruna morala da pribegne sili da bi zadržala Irsku. Nametanje granice i pretnje "užasnim ratom" irskim delegatima ako odbiju sporazum iz 1921. godine to lepo ilustruje.
Pokušaj da se obeleži podela i ne pomenu ove činjenice kako se neko ne bi uvredio, na kraju neće nikoga zadovoljiti. To je bio slučaj i sa pokušajem Irske da u januaru 2020. obeleži godišnjicu policijskih snaga pre rata za nezavisnost, irske policije i policije Dablina, što im se obilo o glavu i izazvalo žestoke kritike javnosti.
Za razliku od brojnih komentatora i istoričara, Higins se u svojim obraćanjima dotakao pitanja imperijalizma i moći i podsetio da mnogi koji kritikuju kontradikcije irskog nacionalizma imaju običaj da ignorišu ulogu britanskog imperijalizma u irskoj istoriji.
Probivši taj balon od sapunice oko zajedničke istorije, učinio je uslugu onima koji žele iskrenu debatu o događajima od pre jednog veka koja bi možda stvorila prostora za istinsko razmišljanje na temu zašto su Irska i Britanija i dalje toliko podeljeni, zaključio je Henli.