VELIKE BORBE NA VENECUELANSKOJ GRANICI: Kolumbijske oružane grupe krenule u napad, vojska žestoko odgovorila
Sukobi započeti tokom vikenda između venecuelanske vojske i jedne kolumbijske oružane grupe duž zajedničke granice su se nastavili, što je podstaklo veći broj građana Venecuele da potraže utočište u obližnjoj kolumbijskoj zajednici, saopštile su danas međunarodne monitoring grupe.
KINI PRETI OGROMNA OPASNOST: Tajvan razvio projektile koji mogu da pogađaju kopneni deo teritorije
MUVA SA CRKOTINE OD SIRA PRAVI "ZVEZDU": Pokvaren i zabranjena mu proizvodnja ali svi ga traže! (VIDEO)
BACILA BEBU PRIJATELJICE SA 13. SPRATA: Darija se pred sudom branila neverovatnim objašnjenjem (VIDEO)
Kolumbijski zvaničnici kažu da je više od 3.900 ljudi prešlo iz Venecuele u severoistočnu Kolumbiju, što je za oko 800 više nego što je to bio slučaj u sredu, prenosi agencija AP.
- Saopšteno je da porodice nastavljaju da beže preko granice u potrazi za sigurnošću, jer nasilje na tom području nije u potpunosti zaustavljeno - rekla je Dominika Arseniuk, direktorka Norveškog saveta za izbeglice u Kolumbiji.
- Ljudi sa kojima smo razgovarali preplašeni su i strahuju za svoj život - dodala je ona.
Venecuelanski ministar odbrane Vladimir Padrino Lopes potvrdio je u ponedeljak da su sukobi počeli u nedelju, i da su rezultirali hapšenjem 32 osobe, uništenjem šest kampova i zaplenom oružja, ali nije imenovao kolumbijsku oružanu grupu koja je umešana u sukobe.
Organizacija Hjuman rajts voč je za AP saopštila da je naoružana grupa zapravo desničarski "10. Front", koji čine protivnici levičarskih Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC).
Borbe se vode u pogranicnoj državi Apure u Venecueli.
U kolumbijskoj opštini Araukita, gde su se raseljeni sklonili, razvila se humanitarna kriza, kažu lokalni i nacionalni zvaničnici, i dodaju da je jedno sklonište primilo oko 400 ljudi, ali da su, uprkos dodavanju 13 šatora, neke porodice morale da spavaju na malim dušecima postavljenim na zemlji i na tribinama prostora koji se obično koristi za sportske događaje.
Kolumbijska vlada je više puta optužila Venecuelu za pružanje utočišta pripadnicima Nacionalne oslobodilačke vojske, kao i disidentima FARC-a.
Kolumbijsko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je zabrinutost za civilno stanovništvo i pozvalo međunarodnu zajednicu da se pridruži pružanju pomoći, u svetlu ove humanitarne krize.
Kolumbija i Venecuela dele oko 2.200 kilometara granice, ali nemaju diplomatske odnose od februara 2019. godine, nakon odluke venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura da protera kolumbijske diplomate.
Desničarski predsednik Kolumbije Ivan Duke ne priznaje Madura kao legitimnog predsednika Venecuele i podržava opozicionog lidera Huana Gvaida.