KADA LIDERI PREPOZNAJU ZAJEDNIČKE INTERESE, DOGOVORI SE ZAVRŠE: Ovo su pitanja oko kojih bi Putin mogao da se složi sa Bajdenom
Čini se da su Amerika i Rusija tako duboko podeljene svojim oprečnim vizijama svetskog poretka, geopolitičkih interesa i vrednosti, da mnogi smatraju da ne može biti ni govora o novom partnerstvu ili resetovanju odnosa. Najbolje čemu obe strane mogu da se nadaju u tom slučaju je suzbijanje neprijateljstva dovoljno da se izbegne nuklearni rat ili nehotična eskalacija vojnog sukoba.
AMERIČKA DRŽAVA POGUBILA VIŠE LJUDI OD BILO KOJE DRUGE: Žučna rasprava u skupštini, napravljen dramatični preokret
KOLIKO VREDI BOGATSTVO DONALDA TRAMPA? Vrhovni sud izdao odobrenje, pokušaji advokata bivšeg predsednika propali
IRANSKI VRHOVNI VOĐA UZDRMAO AMERIKANCE: Izjava ajatolaha izazvala momentalnu reakciju Stejt departmenta
Izgleda da je to vrsta saradnje na koju se zalagao američki predsednik Džo Bajden u svom prvom razgovoru sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, kada se fokusirao na proširenje sporazuma Novi START pre nego što je prešao na listu zamerki - zatvaranje opozicionara Alekseja Navaljnog, masovno hapšenje demonstranata, sajber napad, mešanje u izbore...
Međutim, američko-ruski odnosi vredni su još jednog pokušaja njihovog produbljivanja, ocenjuje "Forin polisi". Za to je potrebno prekidanje ciklusa uvreda-osveta, a da bi se to postiglo, obe strane moraju da preduzmu jasne političke korake.
Prvo, analitičari se često fokusiraju na "putinizam“ i sve što on za sobom povlači. Bajden je izjavio da Amerika više neće "žmuriti pred ruskim agresivnim akcijama".
Iz perspektive rešavanja sukoba, međutim, važno je shvatiti da se "putinizam" nije pojavio niotkuda.
Strategije ruskog predsednika imaju uporište u izdaji koju su mnogi Rusi osetili kada se NATO proširio na istok, iako je uveravao da to neće učiniti, ističe "Forin polisi" i kao ostale primere navodi američko bombardovanje ruskog saveznika Srbije 1999. godine, odluku o izgradnji sistema protivraketne odbrane u Rumuniji i Poljskoj i podršku prozapadnoj opoziciji u Rusiji, kao i u Ukrajini 2004. godine, a zatim 2013-2014. Usledila je odluka Amerike da mimo UN-a sruši režim Moamera Gadafija u Libiji 2011. godine.
Treba podsetiti da nije samo Putin ogorčen američkim postupcima, već su to bili i njegovi prethodnici Boris Jeljcin i Mihail Gorbačov.
Iz te perspektive, nije misterija zašto je popustljivi Jeljcin izabrao čeličnog Putina da "digne Rusiju sa kolena".
Gorbačov je pre dve godine rekao da je, nakon kraja Hladnog rata, Amerika neprestano pokušavala da "izgura Rusiju iz geopolitike".
Dakle, problemi u američko-ruskim odnosima nisu samo "putinizam" ili ideja da se Putin boji demokratije i da mu je potreban spoljni neprijatelj da bi ostao na vlasti. Štaviše, problemi su postojali pre njega i verovatno će trajati i nakon što on ode sa vlasti.
Drugo, da bi započeli proces pomirenja, pregovarači moraju da vide celu sliku, ceo sistem sukoba akcije i reakcije. Za američke interese bi možda najbolje bilo da Vašington pauzira sa napadima i preispita svoje prethodne poteze.
Oni produktivniji će svet gledati sa "strateškom empatijom". Na polju pregovaranja i posredovanja, stručnjaci su decenijama proučavali kako i zašto ljudi upadaju u sukobe i kako se možemo povući i videti koje kreativne opcije su nam promakle u žaru borbe.
Administracija Bajdena mogla bi, dalje, da traži mogućnosti za saradnju u oblastima pandemije, klimatskih promenama, svemiru, sajberdiplomatiji, arktičkom tranzitu...
Кada lideri prepoznaju zajedničke interese, dogovori se završe. Američki predsednik Ronald Regan prepoznao je nuklearnu opasnost. On i Gorbačov potpisali su najveće sporazume o smanjenju naoružanja u istoriji.
Sigurno da Bajden i Putin danas prepoznaju da američko-ruski animozitet nije dobar ni za Ruse ni za Amerikance. Obojica se moraju uzdići iznad toga i pronaći zajednički jezik.