Za njih MASLINA NIJE SIMBOL MIRA: Svake godine pred sezonu nasilje nad radnicima poraste!
Svake godine, oko berbe maslina - jednog od najvažnijih razdoblja na okupiranim palestinskim teritorijama - organizacije za ljudska prava i nevladine organizacije izveštavaju o vrhuncu nasilja nad poljoprivrednicima i šteti nad njihovim usevima.
Broj napada navodno opada, ali neki posmatrači sugerišu da se nivo nasilja povećava zbog izostanka kažnjavanja. Ovo nekažnjavanje može našteti palestinskoj ekonomiji i povećati radikalizam među izraelskim naseljenicima.
LOŠE IZVEŠTAVAJU TRAMPA: Ubedili predsednika SAD u nešto što se uopšte ne dešava!
ŽESTOKO SKRNAVLJENJE - CRKVE IŠARANE KRVLJU TO TEMELJA! Hiljade žena traži "abortus bez granica"!
KORONA PRESEK U SVETU: Od kovida izlečeno više od 32 MILIONA ljudi, aktivno više od 10 miliona slučajeva virusa
Masline, ogroman deo privrede Zapadne obale, gotovo svake godine dolaze pod svetla reflektora. Kako se berba maslina odigrava u poslednjih nekoliko meseci u godini, podjednako predvidljivo, takođe dolazi do skoka broja incidenata protiv palestinskih poljoprivrednika. Prema izraelskim nevladinim organizacijama, 2019. nije bila ništa drugačija. Oko 45 odsto zemlje na okupiranim palestinskim teritorijama zasađeno je s 12 miliona stabala maslina, uglavnom na Zapadnoj obali. Ti su usevi neophodni za industriju maslinovog ulja, koja čini 25 odsto bruto nacionalnog dohotka teritorije i izdržavaju oko 100.000 porodica. Izraelska nevladina organizacija "B’Tselem" dokumentovala je niz incidenata protiv palestinskih poljoprivrednika i/ili njihove zemlje tokom septembra, oktobra i novembra u periodu od nekoliko poslednjih godina. Ovi incidenti uključivali su krađu, vandalizam, pretnje, zadržavanja i nasilne napade oko Ramale, Nablusa, Tulkarma, Kalkilije i Salfita.
U izveštaju iz januara 2020. "B’Tselem" je primetio: 11 slučajeva napada izraelskih doseljenika, uključujući fizičke napade, gađanje kamenjem i teranje poljoprivrednika sa njihove zemlje; dva slučaja kada su doseljenici vandalizovali vozila; devet slučajeva kada su doseljenici ukrali masline s više od 650 stabala i uništili više od 450 stabala; tri slučaja u kojima je oštećena poljoprivredna oprema. Takođe je primećeno da su vojnici, čak i tokom sezone berbe, blokirali punktove za prolaz preko demarkacione linije, tako da Palestinci nisu mogli pristupiti svom poljoprivrednom zemljištu, kao i brojna premlaćivanja i ispaljivanje suzavca/omamljujućih granata na poljoprivrednike. Tokom sezone berbe maslina uvek dolazi do porasta nasilja doseljenika koje zvanični Izrael toleriše zato što u to vreme i samo u to vreme Palestinci imaju pristup zemljištu na kojem je inače on onemogućen tokom ostatka godine. Veći deo godine dve trećine punktova na bezbednosnoj barijeri zatvoreno je i otvaraju se samo tokom berbe. Ovo ograničenje pristupa, upozorava kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), znači da poljoprivrednici ne mogu održavati svoje maslinjake, što rezultuje padom produktivnosti. OCHA kaže da uoči berbe Izrael odbija 40 odsto zahteva za dozvole za posetioce.
Nasilje koje sprovode ilegalni doseljenici događa se tokom cele godine. Tokom berbe, izraelska okružna kancelarija za koordinaciju pruža poljoprivrednicima posebnu sigurnost kako bi ih zaštitila od nasilja naseljenika, ali je veliko pitanje koliko su revnosni u tom poslu. "B'Tselem" ističe da je pretpostavka nasilja doseljenika od strane izraelskog establišmenta problematična, jer polazi od toga da će se ono dogoditi u bilo koje drugo doba godine bez preventivnog delovanja, poput preraspodele bezbednosnih resursa koji palestinskim poljoprivrednicima ograničavaju pristup zemlji u skladu sa celogodišnjim zaštitnim mehanizmima. Tako im je 2019. godine osigurana bezbednosti tokom poljoprivrednih radova tek dve nedelje nakon početka žetve, kako bi se izbeglo preklapanje sa jevrejskim praznicima. Do tada su doseljenici već bili ukrali nešto od useva. U svakom slučaju, prema "B’Tselemu", sigurnost je oskudna.
Izraelsko Ministarstvo odbrane tvrdi da su zločini iz mržnje u to vreme zapravo opali u poređenju s 2018. Nisu dostupni opsežni podaci o nasilju doseljenika koji potvrđuju ovu tvrdnju, ali se čini da veliki deo nasilja potiče iz naselja Jicar. Tokom prve nedelje berbe, kada je palestinski medij WAFA zabeležio nekoliko incidenata, 30 maskiranih naoružanih naseljenika napalo je poljoprivrednike i nekoliko dobrovoljaca 16. oktobra. Povređena su dva dobrovoljca, uključujući 80-godišnjeg rabina Mošea Jehudu iz organizacije "Rabini za ljudska prava". Jevrejski i međunarodni dobrovoljci redovno prate berače kao posmatrači kako bi pokušali odvratiti nasilne napade i uticali na izraelske snage da ne zatvaraju oči pred ilegalnim ponašanjem. Napad 16. oktobra sugeriše da ova strategija odvraćanja nije delovala na napadače, od kojih su neki bili iz Jicara.
Nekoliko dana kasnije, 18. oktobra, doseljenici su takođe napali izraelske trupe u Jicaru tokom Sukkota, jevrejskog praznika. Bio je to jedan od dva napada koji su se dogodili u roku od 48 sati, što je izazvalo oštru osudu vlade. - Neće biti tolerancije za prekršioce zakona koji dignu ruku na naše vojnike - rekao je premijer Benjamin Netanjahu nakon incidenata. Jicar je stara vojna ispostava u blizini grada Nablusa koja je prešla u civilno naselje i u kojoj se nalazi ješiva (jevrejska verska škola) "Od Yosef Chai" (čije ime znači "Josif još uvek živi"), škola koja podučava posebno radikalnu ideologiju. Duhovni poglavar "Od Yosefa Chaija" je Jicak Ginsburg, ultraortodoksni rabin američkog porekla čiji su sledbenici izveli nasilne napade na Palestince tokom poslednje decenije. Prema istoričarki Nataši Rot-Rouland, Ginsburgova učenja su dala naselju radikalnu reputaciju, kao recimo da se zapovest "Ne ubij“ odnosi samo na nasilje nad Jevrejima i da su ne-Jevreji "niža rasa", pa je njihovo ubijanje dopušteno.
Vlada je obustavila finansiranje ješive 2013. godine, a 2014. u školi su bile smeštene izraelske snage bezbednosti kako bi škola prestala sa svojim aktivnostima. Međutim, kada su godinu dana kasnije snage bezbednosti otišle, škola je ponovo počela s radom. Sada ih finansira Regionalno veće Samarije. Rot-Rouland tvrdi da je delimično socijalna marginalizacija mladih s vrhova brežuljaka koji žive u naseljima i razilaženje vlade ono što omogućuje nastavak nasilja. U časopisu "972" napisala je, "Šarada izlizanih osuda koje se pojavljuju nakon sve žešćih činova terorizma naseljenika prikrivaju u kojoj meri država omogućava takvo nasilje".
Uobičajeno, napadi naseljenika ne donose osude. Prema izraelskoj nevladinoj organizaciji "Yesh Din", od 211 prijavljenih slučajeva vandalizovanih useva između 2005. i 2013. godine, podignute su samo četiri policijske optužnice. Maslinjaci koji su doživeli najviše problema su oni koji se nalaze u blizini izraelskih naselja između ograde za razdvajanje i Zelene linije (granica između Izraela i njegovih arapskih suseda od 1949.), kao i oni duž oboda oko Gaze gde su vojne aktivnosti u krugu od 1,5 kilometara, što sprečava hiljade porodica da pristupe svojim maslinjacima. OCHA je na svojoj internet stranici izjavila da je Izrael, kao okupatorska sila, prema međunarodnom pravu dužan da osigura zaštitu Palestinaca i njihove imovine i osigura pozivanje na odgovornost tamo gde se nasilje događa. Takođe, Palestinci imaju pravo na slobodu kretanja i pravo na rad i zaradu za život, na šta direktno utiču dela koja se odvijaju u sezoni berbe maslina. Izraelske vlasti i doseljenici iščupali su preko 800.000 palestinskih stabala masline od 1967. godine, prema istraživanju Instituta za primenjena istraživanja u Jerusalimu. Brojka dolazi iz izveštaja iz 2011. godine koji procenjuje da će prosečna godišnja produktivnost jedne masline biti oko 70 kilograma.
Prema ovom i drugim izveštajima, izraelski su resursi pogrešno raspoređeni između sezone berbe i ostatka godine. To je uprkos stalnom i nekontrolisanom nasilju naseljenika, koje je i sama vlada prepoznala kao zabrinjavajuće i ekstremno u svom opsegu nadzora. S više od 55 miliona izgubljenih dolara svake godine, cena za Palestince je visoka.