Zatvaranje jermenskog kruga: Moderna politička previranja jednog od najstarijih naroda na svetu (DRUGI DEO)
Izlaznost na izborima 2018. je bila osetno niža u odnosu na 2017. godinu, kada je na birališta izašlo 60.86% građana. Uzrok treba tražiti u činjenici da su pristalice Republikanske partije dezorijentisane. Onog momenta kada je republikanska većina u parlamentu pristala da usvoji Pašinjanovu ostavku kog je pod pritiskom demonstracija prethodno izabrala, te da na taj način izazove prevremene izbore, pitanje pobednika se nije postavljalo. Bilo je nejasno samo sa kojom će razlikom Pašinjan pobediti.
Jermenski parlament shodno ustavu i Izbornom zakonu broji 101 mesto. Ipak, ovaj broj nije fiksno određen već predstavlja minimum mesta. Maksimum je 200 poslanika. Činjenica da se jermenski parlamentarni sazivi razlikuju u broju poslanika od izbora do izbora, uslovljena je retkom specifičnošću tamošnjeg izbornog sistema.
Već tri godine Jermeni svoje predstavnike u najvišem zakonodavnom telu ne biraju po mešovitom, već čistom proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama. Naime, Jermenija je podeljena na 13 izbornih jedinica. Birači na glasačkom listiću mogu da glasaju za partiju, kao i za nekog od predloženih poslaničkih kandidata za tu izbornu jedinicu. Potom se polovina mandata od ukupnog broja koji je partija osvojila po Dontovom modelu dodeljuje prvim kandidatima sa proporcionalne liste, a druga polovina kandidatima iste partije koji su osvojili najveći broj "preferencijalnih" glasova.
Cenzus u Jermeniji iznosi 5% za političke partije i 7% za koalicije. Ipak, jermenski zakon sadrži retku specifičnost. Naime, partiji ili listi koja osvoji većinu glasova, ali manje od 54% mandata, biće dodeljen neophodan broj mandata kako bi ostvarila neophodnu, zakonsku većinu. Ovo je i jedan od slučajeva kada broj poslanika može biti veći od 101.
Zanimljivo, ukoliko lista osvoji apsolutnu većinu i više od dve trećine mandata, ostale partije će dobiti dodatna poslanička mesta kako bi vodeća partija bila svedena na dve trećine mesta što je maksimum koji jedna partija može da ostvari, shodno jermenskom ustavu. Jermenski parlament mora imati predstavnike sa najmanje tri liste. Stoga, ukoliko su cenzus prešle samo dve liste, prva sledeća ispod izbornog praga će biti uključena, bez obzira na osvojeni broj glasova. U slučaju da se Vlada ne formira u roku od 6 dana od objavljivanja prvih, potpunih, preliminarnih rezultata Centralne izborne komisije, biće zakazan drugi krug glasanja u roku od 28 dana, gde će se na partijskom listiću naći samo dve prvoplasirane partije. Druge liste koje su prešle cenzus će zadržati svoj broj osvojenih mandata.
Poslednji put kada se glasalo po mešovitom sistemu 2012. godine, parlament je brojao 131 mesto, 90 poslanika se biralo po proporcionalnom sistemu a 41 po jednokružnom, većinskom. Po važećem zakonu, nacionalne manjine: Rusi, Asirci, Kurdi i Jazidi moraju imati po jednog poslanika. Za njih se prave posebni birački spiskovi i posebne liste.
Poseban je poduhvat pronaći dovoljan broj kandidata za predstavnika asirske manjine, pošto shodno poslednjem državnom popisu u Jermeniji živi manje od 2.700 pripadnika ove etničke grupe. Na partijskim listama mora biti najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola i svaki četvrti kandidat mora biti iz redova manje zastupljenog pola na proporcionalnoj listi.
Pašinjanova vlada je predlagala izmenu izbornog zakona, ali ni nakon dva pokušaja nije uspela da pronađe dovoljan broj republikanskih poslanika koji bi ove izmene podržali, a bez kojih je u prethodnom sazivu bilo nemoguće doći do natpolovične većine.
Izmene su podrazumevale smanjenje izbornog praga na 4% za političke partije i 6% za koalicije, zatim povećanje minimalnog broja političkih lista u parlamentu sa 3 na 4, s tim što bi četvrta lista morala da osvoji najmanje 2% glasova. Takođe, izbori bi bili proporcionalni sa zatvorenim listama, dok bi javne televizijske debate bile obavezne.
Republikanci su smatrali da je potpuno neprimereno sa tačke legitimiteta menjati izborni zakon samo dva meseca pre održavanja izbora i stoga su odbili predložene izmene. Ipak, paradoks leži u tome što u upravo od budućeg režima predložene izmene mogle omogućiti opstanak Republikanskoj partiji na političkoj sceni, jer je ostvareni rezultat bio dovoljan za predloženi cenzus od 4%, ali ne i postojeći od 5%, koji je ostao na snazi upravo zahvaljujući kratkovidosti republikanaca.
Nikol Pašinjan je i zvanično postao politički najmoćnija figura u Jermeniji. Ipak očekivanja nezadovoljnih građana, koji su skloni agresivnom izražavanju svojih političkih frustracija, su na veoma visokom nivou. Kao i nakon svake revolucije, već nakon prvih nedelja nove vlasti, određeni procenat građana koji u političkim odnosima neosnovano vide uzrok sopstvenih, ličnih poraza, okrenuće leđa doskorašnjem lideru i počeće sa kritikom, sa ili bez argumenata. Ovo je proces koji se odvija u svakom društvu koje ispunjava makar minimum demokratskih standarda i sasvim sigurno neće mimoići ni savremenu Jermeniju.
Glavni zadatak Pašinjana nije da održi fascinantno visok stepen podrške, već da ne razočara mnogo širi sloj građana koji su stali iza njega a koji očekuju kvalitativne promene pre svega na polju:
Trasparentnosti: nesrazmera u privrednom rastu i standardu građana mora biti pojašnjena, time što će ključni državni poslovi biti izloženi sudu javnosti i što će raspoređivanje novca iz budžeta biti podložno kontroli širih građanskih slojeva mnogo više nego što je to ranije bio slučaj, čak i ukoliko to bude otežavalo odvijanje birokratskih procesa.
Reč je o žrtvi koja mora da se podnese kako bi oni koji su glasali 2017. godine za republikance, a 2018. godine za Pašinjana, lakše opravdali svoj izbor i načinili unutrašnju distinkciju između nove i stare vlasti. S obzirom na veoma visoka očekivanja, trasparentnost čak i po cenu komplikacije rada nove Vlade je neophodna.
Borba protiv visoke korupcije: u jermenskoj javnosti danas su političke strasti uzavrele. Republikanci koji su percipirani kao glavni krivci za sve probleme društva, čak i onda kada se to nije moglo realno potkrepiti dokazima, više nisu na političkoj sceni. Stoga, Pašinjan mora učiniti napor u obračunu sa pojedincima koji su viđeni kao najvažniji donosioci odluka, ali samo onima koji su to zaista i bili.
U suprotnom, rizikuje da nakon nekoliko godina pravosudnih procesa izađe kao poražen i umesto "reformatorskog mesije" kakva mu je uloga danas dodeljena, bude označen kao nesposobni ili nedorasli lider, demagoškog tipa.
Uključivanje javnosti u vidu kontrolnog mehanizma: Pašinjan svoju snagu crpi iz srednjeg sloja društva. Čak ni eventualno povećanje životnog standarda njih neće zadovoljiti u onoj meri koja je potrebna kako bi i dalje nastavili da mu pružaju podršku. Reč je o slojevima koji se teško pokreću, ali kada jednom iznesu političku promenu, svoje učešće percipiraju predimenzionirano, izvan okvira na koje ukazuje realnost.
Mišljenje intelektualaca, studenata, činovnika, lekara, prosvetara, advokata i drugih pripadnika srednjeg i višeg srednjeg sloja koji su izneli Pašinjanov trijumf, o svom sopstvenom učešću, danas je veoma visoko. Kako bi ih makar srednjeročno pridobio, Pašinjan im mora pružiti osećaj objektivne moći, uticaja na događaje. Stoga je potez u smislu uvođenja obaveznih televizijskih debata signal kako je novi jermenski lider spreman na pružanje dokaza sopstvenog senzibiliteta na stavove i kritiku onih društvenih grupa koje su ga i izdigle kao lidera.
Očuvanje moralističkog oreola: jedan od najtežih zadataka za Pašinjana biće očuvanje imidža. Građani su u Pašinjanu prepoznali "jednog od njih". Beskompromisnog borca protiv korupcije, jasnog u stavovima, dovoljno hrabrog da se suprotstavi režimu čak i kada je isti na vrhuncu moći. Nova jermenska vlast biće daleko više individualno percipirana u javnosti, nego prethodna.
Prosto, republikanci su bili posmatrani kao moćna organizacija kojom upravlja jedan klan. Članovi klana su svakako različitih stepena moći, ali čak ni bivši predsednik i premijer Serž Sargsjan nije bio označen kao jedini donosilac odluka, već više kao personifikacija klana koji je koncentrisao svu moć u sopstvene ruke.
Pašinjan je lider revolucije. On čak i nema razvijenu političku stranku. Iza njega ne stoji krvno/politički/interesno/ideološki/zavičajno uvezani klan.
Iza njega stoje nezadovoljni građani, koji sada očekuju rešavanje nagomilanih problema, čak i ukoliko bi sanacija problema jednog sloja stanovništva, otežala situaciju drugom. Ovo će svakako biti jedan od najvećih izazova za Pašinjana, koji je po prvi put napustio udobnu poziciju kritičara i stupio na poziciju moćnika koji donosi važne odluke.
(Ne)poslušna birokratija: republikanci su bili na vlasti 23 godine. Dovoljno dugo da ne samo na ključne već i srednje činovničke pozicije postave kadrove koji su bliski njihovoj grupaciji.
Iako će bez sumnje, nemali procenat administrativaca pokušati da sačuva svoje benefite tako što će se dokazivati u lojalnosti novim vlastima, ne treba verovati kako će Pašinjan lako uspeti da realizuje svoje, u velikoj meri, megalomanske zahteve te da se neće suočiti sa internim opstrukcijama, naročito ukoliko zaista bude stupio u obračun sa organizovanim korupcionaškim mrežama, u kojima su sasvim izvesno učešće uzimali i redovni državni činovnici.
Njihov strah i demontaža sistema po vertikali zajedno stvaraju klimu opstrukcije, koju će Pašinjan morati da menja radikalnim metodama, ukoliko ne želi da uskoro i on bude obaran na ulici, slično kao njegovi prethodnici. Za Pašinjana će upravo biti najkritičnije prve godine vlasti, u društvu koje je ranjivo, koje izražava visoka očekivanja od vlasti, a sve uz izuzetno komplikovanu spoljnopolitičku poziciju Jerevana.
Nepostojanje političke infrastrukture: Pašinjan je i dalje "narodni lider". On je na vlast došao na talasu protesta i posledične inercije, u čemu nikakvu ulogu nije igrao nivo partijske organizacije ili umeće ovladavanja političkim kampanjama. Takva situacija se Pašinjanu više ne sme i ne može ponoviti. On u narednom periodu od svoje alijanse nezadovoljnih, mora napraviti funkcionalnu, na jasnoj hijerarhiji i podeli zaduženja zasnovanu političku partiju.
Pašinjanova stranka ne može biti utemeljena na kruto ideološkim osnovama. Partija koja dobije preko 70% glasova je po definiciji „uhvati sve“ pokret. Ipak, vezivanje građana za sebe mora ići kroz mehanizme evidencije i konstantnog kontaktiranja građana, pravljenja baze članova i njihove posledične selekcije.
Prvi korak je tom pravcu već napravljen. Došlo je do podele opozicione "ad hok" koalicije i Pašinjan je mudro procenio da bi mu pravljenje privida "sabornosti", u vidu okupljanja velikog broja međusobno ipak udaljenih i već etabliranih partija štetilo.
One su mu svojom, makar i skromnom organizacijom, mogle pomoći u izvođenju revolucije i njenom dovršavanju kroz institucije sistema, ali bi mu pri raspodeli resora i kontroli rada koju bi nad njima morao da vrši, predstavljale samo balast.
Mora se primetiti da Pašinjan ima pozitivan raspored snaga pred sobom, koji mu dopušta kreiranje političke klime u smeru koji njemu odgovara. Aktivnost koju su republikanci potpuno zapostavili. Naime, Pašinjan u opoziciji danas može da se suoči sa dve snage.
Prva je "Prosperitetna Jermenija", organizacija burne prošlosti koja je još 2008. godine podržala republikanca Sargsjana na predsedničkim izborima i prolazila kroz različite faze odnosa sa bivšom vlašću. Premalo da bi bili označeni kao njen deo ili politički privezak, ali sasvim dovoljno da se mogu diskreditovati, ukoliko to bude neophodno. Prosperitetna Jermenija je partija liberalno-konzervativnih pogleda na svet, sa dobrim linkovima ka Jermenskoj apostolskoj crkvi i dosledni je borac za tradicionalne i porodične vrednosti.
Druga je politička partija "Svetlo". Reč je o aktivnom učesniku protesta, iskrenom protivniku republikanskog režima i organizaciji sklonoj političkom radikalizmu. Partija je progresivne orijentacije, liberalne ideologije i zagovara korenite reforme jermenskog društva. Ono što za Pašinjana predstavlja idealnu okolnost jesu dijametralni pogledi na spoljnopolitičku poziciju Jermenije, kada je reč o parlamentarnoj opoziciji. Prosperitetna Jermenija je izrazito promoskovske orijentacije. U RF vide ključnog saveznika i smatraju da je evroazijski ekonomski okvir, najprimereniji za jermenski privredni razvoj.
Sa druge strane, Svetlo želi Jermeniju na političkom zapadu. Dosledni su kritičari jermenskog članstva u Evroazijskoj uniji, zalažu se za formalno približavanje i otvaranje perspektive punopravnog članstva države u Evropskoj uniji i oštri su kritičari ruske politike prema južnom Kavkazu.
Pašinjan se u toj konstelaciji snaga može postaviti kao umereni lider, koji balansira između dva radikalno suprotstavljena stava, što će svakako naići na podršku širih slojeva građanstva.
Pred novim jermenskim liderima je serija kompleksnih izazova. Ipak, najopasniji period je prevaziđen. Smena čitave političke klase je realizovana mirno, bez šireg nasilja i sukoba, uz rapidan zaokret biračkog tela. Jeravanu ostaje da u narednom periodu pokuša sa demontažom postojećeg sistema, uz izuzetno visok nivo opreza.
Jer ukoliko demontaža sistema naruši strateške odnose sa ključnim saveznikom, teška geopolitička pozicija ove države, može naprasno postati još gora, što može dovesti do novih nemira unutar same države koji će svaki sledeći put imati više izgleda za radikalizaciju nego što je to ove godine bio slučaj.
A društvena nestabilnost je poslednji izazov koji je Jermeniji danas potreban.