PET KAFANA, A DESETAK KUĆA: Do tamo možete samo vožnjom skelom, a Dunav i tvrđava su nikad lepši! (VIDEO/FOTO)
Prelepo, malo, ušuškano i prirodno bogato mesto u Beloj Crkvi jeste i Stara Palanka koja je ujedno i njegov pravi cvet na Dunavu.
Mlada, ambiciozna i kreativna slikarka naive: Marina Petrik ponosno čuva kulturu, istoriju i lepotu Kovačice na platnu (FOTO/VIDEO)
Znate li vi šta je to "AJFLELOV ŠLAJZ"? U Bačkoj se krije dragulj Srbije, a njegova priča fascinira! (VIDEO/FOTO)
Za njega je čuo ceo svet, a potekao je iz Kovačice: Ovako je Jonaš uz DLANOVE I STOPALA impresionirao planetu (VIDEO/FOTO)
Stara Palanka danas predstavlja mesto koje obiluje sadržajem koji je pravi turistički potencijal Srbije. Specifičnost ovog naselja se ogleda u tome što, iako je malo naselje, ono ima pet restorana nadaleko poznatih po ribljoj čorbi i ribljim specijalitetima koje posetioci Bele Crkve ne smeju propustiti, a kuća malo više od desetak. “Graničar”, “Sunce”, “Dunavski cvet”, “Staro sidro” i “Dunav” načičkani su duž jedine ulice, Dunavske.
Svojom burnom istorijom, prelepim pogledom na Dunav, životom, radom, religijom i kulturom ljudi predstavlja poznanicu ne samo naših turista u Srbiji, već zasigurno i šire, ali i skele koja predstavlja spas lokalnom stanovništvu od gužve u saobraćaju i prekratnicu puta "sa jedne strane Dunava, do druge strane Dunava".
Zavirite u burnu istoriju Stare Palanke
Prvo naselje ovde je podignuto još u sedamnaestom veku na mestu današnje Stare Palanke koja se nalazi kod ušća reke Nere u Dunav. Početkom devetnaestog veka Palanka je bila značajno pristanište.
Palanka je naziv mesta u srednjem veku. Staro ime Palanke Horom, prvobitno je značilo neznabožački hram okružen bedemom.
Novija istorija
Palanka je prastaro naselje i sa gledišta političkog i komercijalnog i bilo je vrlo značajno naselje u prošlosti.
Iskopine iz preistorijskog doba svedoče, da su ovde bili naseljeni ljudi kako u kameno, tako i u bronzano doba. Treba spomenuti i dva groba žara (urna) iz bronzanog doba.
A kada je reč o novijem dobu, novijoj istoriji, treba pomenuti da, kada je 1914. izbio Prvi svetski rat, prebeglo je u Srbiju 15 Palančana, koji su se borili kao dobrovoljci.
U jesen 1915. godine, pred ofanzivu protiv Srbije, Palanka je evakuisana i stanovnici su prebačeni u unutrašnjost Ugarske. 7. oktobra izvršio je ovde jedan deo nemačke armije prelaz preko Dunava, u prisustvu komandujućih Makenzena i Galvica.
Posle jednomesečnog odsustva vraćeni su stanovnici u svoje opljačkane domove, te su stoga u zimsko doba mnogi gladovali i zlopatili se.
Kasnije, 6. novembra 1918. stali su prvi srpski vojnici, jedna četa dobrovoljaca, kod Palanke na Vojvođansko zemljište. 1921. popisano je 1277 stanovnika, od kojih je bilo Srba 1270, Nemaca 2, Mađara 5.
Godine 1919. privremeno, a 1924 definitivno pripojen je Bazijaš Kraljevini Rumuniji, pa je Palanka kao Dunavsko pristanište opet došla u obzir i dobila carinarnicu. Potom, 22. oktobra 1927. dobila je firma Joce Gorgijevića dozvolu za gradnju pruge uskog koloseka od Palanke do Bele Crkve. U decembru 1927. izvršene su popravke na putu Palanka - Vračevgaj, a 1928. uzet je u pretres plan za izgradnju dunavskog pristaništa sa predračunskom svotom od 12.000.000 dinara 28. novembra 1927. godine konstituisalo se novoizabrano opštinsko predsedništvo i tada se pišu prvi tragovi novije istorije u Staroj Palanci.
Skela Ram
U Staroj Palanci na Dunavu svaki dan je priča za sebe. Na suprotnoj obali Dunava nalazi se čuvena Ramska tvrđava, a obale povezuje skela. Skela koji vozi u pola 8, pola 11, pola 2, pola 5 i poslednja u pola 8 uveče, vozi do Rama, pa dalje do Srebrnog jezera. Međutim, skela leti, pa i u septembru vozi pet puta, dok se zimi smanjuje broj vožnji.
Mestom prolaze uvek drugi ljudi na putu za Ram na drugoj obali Dunava koji potom odlaze dalje kuda ih put nosi, a sve njih prevozi skela za koju se vezuje priča stara gotovo čitav jedan vek, koja počinje sa Milovanom Sekulićem 1920. godine, koju je nastavio njegov sin od 1950. do 1980, a od tada unuk Živorad, koji se vratio u Ram da održi porodični posao, i dan danas plovi Dunavom.
Skelom se prevoze pešaci, biciklisti, putnički automobili, kamioni i to predstavlja veoma veliku prednost iz razloga što nije samo u funkciji putnika i turista, nego povezuje privredne potencijale Braničevskog regiona i Južnog Banata.
Pored putnika koji prolaze kroz Staru Palanku , ovde svakodnevno boravi i veliki broj pecaroša, turista, ljubitelja vode koji dođu da provedu par lepih trenutaka uz Dunav, jer reka je ovde široka, pogled puca prema susednoj obali i Ramu i pravo je uživanje.
Stara Palanka predstavlja idealno mesto za sve ljubitelje ribolova i odmora uz široko prostranstvo Dunava i riblju čorbu. Stara Palanka, kao spomenik materijalne kulture, poseduju velike vrednosti i ima velike perspektive u razvoju ekoturizma.
Projekat je finansiran iz budžeta opštine Bela Crkva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.