ČOVEK PEVA POSLE RATA: Kikinda je imala VELIKOG PESNIKA koji je za 24 godine života ostavio neizbrisiv trag!

Jedan od najznačajnijih srpskih ekspresionista, Dušan Vasiljev (1900 - 1924) bio je srpski pesnik, prozni i dramski pisac. Rođen je u Velikoj Kikindi gde je i pohađao osnovnu školu. 

Po povratku sa fronta, osnovao je Kolo mladih Srba i list Sloga. Kada je srpska vojska napustila Temišvar, otišao je u Beograd. Upisao se kao vanredni slušalac na Filozofski fakultet, počeo je da sarađuje u Slozi, Književnom jugu, Danu, u Misli, koju je vodio Sima Pandurović. Studije je morao da prekine, ali je završio pedagoški kurs i 1920. prešao u Čenej kao učitelj i iste godine se oženio Milojkom Maletić.

Ponovo su ga 1921. pozvali u vojsku u Kratovo, gde je gonio kačake i bugarske komite. Bolestan, pušten je kući iste godine. Provodio je vreme u Čeneju u čitanju i pisanju, ali mu se stanje pogoršalo zbog zapaljenja plućne maramice i bronhijalnog katara. Pokušao je 1923. da se leči, otišao u Zagreb, ali su ga vratili sa preporukom da se javi na proleće.

Umro je 27. marta 1924. u Kikindi.

Najpoznatija pesma Dušana Vasiljeva je Čovek peva posle rata, objavljena u časopisu Misao 1920. godine, a treba istaći i pesme Plač matere čovekove i Domovina. Dušan Vasiljev za života nije uspeo da objavi knjigu pesama. Napisao je oko 300 pesama, dvadesetak novela, četiri drame. Najveći deo njegove zaostavštine čuva se u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Gimnazija u Kikindi nosi ime po njemu, pored nje je bista Dušana Vasiljeva, koji ima i ulicu u centru ovog grada.