Crnjanskog sa Pančevom povezuje neraskidiva veza: Voleo je fudbal, a evo šta je pisao Andriću
Miloš Crnjanski je veći deo svog života proveo u seobama, te je za sebe govorio da je čovek bez zavičaja. Veliki deo je proživeo u južno banatskoj ravnici, a posebno se ističe onaj koji je proveo u Pančevu.
Crnjanskog sa Pančevom povezuje i posebna, neraskidiva veza. Naime, majka Miloša Crnjanskog je bila iz Pančeva. Marina (Marija) Vujić bila je ćerka graničarskog oficira, varoškog kapetana Pančeva Pante Vujića.
NAJVEĆI DOBROTVOR SRPSKOG NARODA: Đorđa Vajferta znate po PIVU, a ustvari je mnogo više!
Sam Crnjanski iznosi podatak da su i neki od njegovhi predaka po ocu sahranjeni u manastiru Vojlovica u blizini Pančeva.
Rođen je u Mađarskoj, Čongradu 26. oktobar 1893, a umro je u Beogradu 30. novembar 1977. godine.
U Pančevu je radio kao nastavnik, a zbog nedostatka nastavnog kadra predavao je četiri predmeta: srpski jezik, geografiju, istoriju i fizičko vaspitanje. Često je menjao mesto boravka, te je samo u ovom mestu promenio tri adrese. Na zgradi pančevačke gimnazije danas stoji spomen ploča, u znak sećanja na njegov kratak profesorski boravak u njoj.
Prisustvo u Pančevu, Crnjanski je ovekovečio i urezom na Evangelističkoj crkvi koji je i dalje neoštećen, a gde se potpisao imenom i prezimenom. Ovaj „grafit“ je, za razliku od kuća u kojima je živeo dosta poznatiji među Pančevcima, a staklom je zaštićen od skrnavljenja.
Građanski brak sa suprugom, Vidom Ružić, Crnjanski sklapa u Pančevu 1921. godine.
Njihova ljubav nailazila je na brojne prepreke, Vidina porodica je bila protiv te veze. Najviše problema pravio im je devojčin stric Žarko Ružić, koji je svoju bratanicu već namenio jednom oficiru. Kako bi stišala strasti svoje porodice, Vida iznenada odlučuje da ode za Pariz. Dok je ispraćao na stanici, Crnjanski joj je obećao da će joj pisati. Međutim, Miloš sutradan stavlja kuću u Pančevu na doboš i odlazi kod svoje voljene u Pariz. Od 1921. pa sve do književnikove smrti 1977, bili su nerazdvojni.
Život Crnjanskog u Pančevu obeležilo je i to što je bio kapiten, registrovani fudbaler pančevačkog Banata, upamćen je po tehnički doteranoj igri, maestralnim potezima i golovima, ali i po žustrom ponašanju prema sudijama.U teškim trenucima, pišući Andriću iz Pančeva, Crnjanski tvrdi da je fudbal ono što ga održava: „zrak, veseli mladići, zelena trava, igra i pobeda oslobodili su me… “ fudbalsku karijeru je prekinuo u dvadeset devetoj godini.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.