Doveo je SRBE u Kikindu i rekao: Odavde ne idemo NIKUDA, ovo je NAŠ DOM!
Pravoslavni arhimandrit i prvi srpski doktor teologije Pavle Kenđelac govorio je sedam jezika i bio je jedan od najznačajnijih Srba krajem 18. i početkom 19 veka.
One su PONOS Odžaka i Srbije: Crkve stare po TRI VEKA (INFOGRAFIKA)
Smatra se da je upravo Pavle sa svojim ocem Hristoforom sredinom 18. veka doveo Srbe na područje današnje Kikinde. Oni su predvodili grupu Srba koja je naselila dolinu rečice Galacke. Legenda kaže da je došavši na uzvišenje Ekida, gde je danas pravoslavna crkva Svetog Nikola, rekao: „Odavde ne idemo nikuda, ovo je naš dom!“
Pavle se školovao za trgovca u mnogim evropskim gradovima: Budimu, Haleu, Kežmarku, Petrogradu… Doktorirao je teologiju na Lavri Aleksandra Nevskog i tako postao prvi Srbin sa ovim zvanjem.
Ovaj Kikinđanin je jednom prilikom dobio na poklon mač od Fridriha Velikog. Kralj je jednom prilikom došao u posetu Univerzitetu u Haleu, a Kenđelac je kao najbolji student dobio zadatak da odgovara na njegova pitanja. Kralj je potom bio toliko oduševljen oštroumnošću i intelektom srpskog studenta da je izvadio svoj mač: „Evo vam kolega, neka vam moj mač bude za uspomenu“.
Pavle je u četvrtoj deceniji života pao u nemilost Austrougarskih vlasti zato što je predvodio bunu nezadovoljnih građana protiv visokih nameta. Spas je potražio u manastiru Svetog Đorđa u današnjoj Rumuniji. Zbog sukoba sa manasitrskim bratstvom nikada nije uspeo da postane episkop, pošto mu je bilo zabranjeno napredovanje u službi.
Tadašnji crkveni zvaničnici nisu blagonaklono gledali ni na njegovo delo „Jestestvolovije“ objavljeno 1811. godine, kao ni „Zbitistvalovije“ (istoriju najznačajnijih događaja) iz 1821. Njegovo zvanje doktora teologije mu je po sopstvenom priznanju više štetilo nego koristilo jer je stekao mnogo neprijatelja.
Bio je veliki pristalica staroslovenskog jezika i zato je sva svoja dela objavljivao na njemu. Veliki deo njegovih spisa je nažalost izgubljen u Prvom svetskom ratu, pa je zbog toga i on nekako kao ličnost pao u zaborav.
U Kikindi i danas postoji bista posvećena Pavlu Kinđelcu koja podseća na zasluge koje je uradio za ovdašnje Srbe.