On je jedan od najvećih srpskih naučnika, a u detinjstvu je umalo IZBAČEN IZ ŠKOLE: Ovo je priča o Mihajlu Pupinu
Mihajlo Pupin ili punim imenom Mihajlo Idvorski Pupin rođen je 9. oktobra 1854. godine u mestu Idvor. Bio je bio je naučnik, pronalazač, profesor, a deo svog života proveo je u Pančevu.
Srednju školu upisao je 1871. godine u Pančevu prvo u Građanskoj školi, a potom u Realki. Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, i bio odličnog uspeha, zbog čega mu je dodeljena stipendija
Još dok je živeo u Idvoru, Pupin je bio „inficiran” nacionalnim težnjama Srba u Vojvodini. Uticaj oca Konstantina, siromašnog graničara, bio je veliki i dolazak u Pančevo će samo utvrditi već formirane stavove. Kao učenik pančevačke Realke Pupin je došao u dodir s idejama koje je zastupao Svetozar Miletić, vođa Narodne stranke i Ujedinjene omladine srpske, i koje su znatno uticale na formiranje političke svesti mladog srednjoškolca. Ta vrsta interesovanja i lične aktivnosti će uzrokovati vrlo nezgodne situacije, koje će dovesti čak u pitanje i uspešan završetak njegovog školovanja.
U rano proleće 1872. godine Svetozar Miletić je posetio Pančevo i Mihajlo Pupin je bio jedan od učenika koji su učestvovali u događajima organizovanim povodom njegovog dolaska. Usled jednog incidenta zamalo da bude izbačen iz škole, ali je, na intervenciju profesora Kosa i Živkovića, problem izglađen.
O tome sam Mihajlo Pupin u autobiografiji „Sa pašnjaka do naučenjaka” piše:
- Miletićeva poseta Banatu obeležava početak novog perioda u Banatu, perioda nacionalizma. Đaci Pančeva pridružili su se u velikom broju procesiji, a ja sam bio jedan od njih, ponosan što sam imao čast da nosim jednu baklju. Klicali smo do promuklosti kad god bi Miletić u svom vatrenom govoru optuživao cara za nezahvalnost prema graničarima, kao i prema svim Srbima u Vojvodini. Sećajući se ranijih očevih reči u vezi čitave situacije, nisam se ustručavao da u ime svih prisutnih đaka uzviknem: „Nikada nećemo služiti vojsku cara Franje Josifa!” Na to moji drugovi odgovoriše sa „Živeo knez Srbije!” Mađarski činovnici zabeležiše sve ovo što se događalo za vreme bakljade i nakon nekoliko dana bio sam obavešten da Pančevo nije mesto za razuzdano seljače kao što sam ja, i da moram da se spakujem i vratim u Idvor. Na intervenciju Slovenca Kosa i prote Živkovića, nekako se stvar izgladila i meni je dozvoljeno da i dalje ostanem u Pančevu. - napisao je Pupin.
Pupinu nije bio nauk to što se tako srećno provukao zahvaljujući pre svega intervenciji svojih nastavnika, već je za vrlo kratko vreme napravio još jedan incident koji će biti povod da se razmišlja o tome da napusti Pančevo. O tome sam piše sledeće:
- Prvog maja iste godine naša škola proslavljala je Majski dan. Srpska školska omladina koja je obožavala Miletića i njegov nacionalizam, pripremila je srpsku zastavu za majsku povorku. Ostala omladina, većinom nemačka, rumunska i mađarska, nosila je žuto-crnu austrijsku zastavu. Nacionalisti iz grupe omladine napadoše nosioce žuto-crnog znamenja, a u tom sukobu ja bejah uhvaćen baš kada sam stao nogom na oborenu austrijsku zastavu. Predamnom je sada bilo izbacivanje iz škole. Opet me je spasao prota Živković i, samo zahvaljujući njegovom uglednom položaju, meni je bilo dozvoljeno da ostanem do kraja školske godine u svom razredu, pošto sam obećao da se neću družiti sa buntovnim dečacima koji su jurišali na austrijsku zastavu. Međutim, tu se stvar nije okončala. Na poziv protin, u Pančevo su došli moji otac i majka i razgovor koji su vodili završio se pobedom moje majke. Odlučilo se da okrenem leđa Pančevu, leglu nacionalizma, i odem u Prag. Prota i njegova crkvena opština obećaše da će pomoći oko mog školovanja u Pragu, ako već moji roditelji ne mogu smoći dovoljno novca.
O tim svojim problemima u školi i mogućnosti da bude izbačen iz nje piše na još jednom mestu:
- Ispričao sam im šta me je nateralo u Prag, ističući posebno mišljenje raznih ljudi da sam ne samo prerastao školu u svom rodnom mestu već i u Pančevu, ali da je glavni razlog bio taj što me mađarske vlasti nisu želele u Pančevu zbog mog naginjanja revolucionarnom nacionalizmu...
Istina je, što se vidi iz pisanja samog Pupina, da je majka imala veliki uticaj na njega i da ga je u određenim životnim situacijama ona savetovala, kako piše Ljubica Prodanović u radu „Uticaj porodične i društvene sredine na razvoj Mihajla Pupina”, ali neistina je da su nastavnik fizike Simon Kos i „nastavnik književnosti” (to je bio Vasa Živković) iz Realke uticali na roditelje da Pupin ode u Prag. Iz nepoznatih razloga ona briše ulogu prote Vase Živkovića, koji je direktno odgovoran (to je i bila njegova ideja) za odlazak Mihajla Pupina u Prag.
Da ideja o odlasku u Prag nije Kosova, ni „nastavnika književnosti”, ni samog Pupina, već prote Vase Živkovića, kao i nastojanja da se ona realizuje, potvrđuje rečenica koju je sam Pupin napisao: Postalo mi je jasno zašto mi je prota iz Pančeva predlagao da idem u Prag.