Kada Novosađani spomenu ime ovog doktora, kažu "Biće dobro" (FOTO)
Jovan Andrejević Joles, poznati lekar, novinar i jedan od osnivača Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, rođen je u "kulturnoj prestonici" 6. oktobra 1833. godine.
Pročitajte i:
- Nju obožavaju svi Novosađani, a život joj je bio tragičan: Muž joj se samoubio, ali tu nije kraj nesrećama
- ZLATNA GREDA Novog Sada: U ovoj ulici živeli su poznati istoričari, književnici, ugledni trgovci, cenjeni sveštenici (FOTO)
- Bio je protivnik kneza Miloša, a onda je uradio nešto što Novosađani nikada neće zaboraviti
Kada se njegov nadimak Joles prevede sa mađarskog na srpski znači "biće dobro", a Novosađani i danas sa velikim ponosom ističu značaj i doprinos ovog čoveka.
Otac Jovana Andrejevića, Grigorije-Gliša, je bio sveštenik i paroh Saborne crkve, dok mu je majka Persida umrla vrlo rano, tako da je sin nije upamtio. Jovan Andrejević je od malih nogu rastao u dobrostojećoj sredini, koja mu je omogućila da dobije odgovarajuće obrazovanje. Osnovnu školu i prvih šest razreda gimnazije završio je u Novom Sadu. Međutim, požar koji je izbio 1848. godine uništio je Novi Sad, a i mnoge njegove žitelje materijalno, pa i oca Jovana Andrejevića. Jovan je, podučavajući svoje materijalno bogatije drugove, izučio sedmi i osmi razred gimnazije u Temišvaru 1853. godine.
Posle završene gimnazije otišao je u Peštu, gde je započeo studije medicine, zatim u Prag i najzad u Beč, gde je doktorirao. Za vreme studija bavio se naučnim radom i došao je do novih rezultata, koje je saopštio stručnjacima preko Izveštaja Bečke akademije nauka pod imenom "Ueber den feineren Bau der Leber".
Sećanje na ovog velikana živi i danas
Zahvaljujući uglednom lekaru dr Vladimiru T. Jokanoviću i njegovim saradnicima, 2008. godine obnovljeno je sećanje na dr Jovana Andrejevića Jolesa, organizovanjem naučnog skupa povodom 175. godišnjice od rođenja i izdavanjem knjige Dr Jovan Andrejavić Joles - Život i delo. Velika je strast i posvećenost dr Jokanovića ličnostima srpske kulture, čije je likove ovekovečio brojnim vajarskim ostvarenjima. U galeriju slavnih Jokanović je uneo i lik dr Jovana Andrejevića Jolesa.
Pored naučnog rada, u toku studiranja aktivno je učestvovao u radu Ujedinjene omladine srpske, zbog čega je imao i neprilika sa Bahovom policijom. Za vreme boravka u Beču dvaput je bio u zatvoru.
Albert Ajnštajn je upisan na spisak znamenitih Novosađana, a evo i zbog čega
Andrejević je bio član uredništva Danice, saradnik Srbskog dnevnika i, Jovanom Đorđevićem, jedan je od osnivača Srpskog narodnog pozorišta. Pored velikog interesovanja za nauku, Andrejević je stigao da napiše i niz književnih radova.
DRUGI SRPSKI ARHIEPISKOP: Da li znate koji svetitelj je bio najodgovorniji učenik Svetog Save?
Još 1858. godine objavio je u Sedmici raspravu o fotografiji, a nešto kasnije, u Danici, i članke iz oblasti umetnosti. Andrejević je bio i odličan prevodilac. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Bio je prvi u Srba koji je pokušao da prevodi Šekspira sa originala, te je deo „Ričarda Trećeg", u njegovom prevodu, bio prikazan u Novom Sadu 1864. godine za tristogodišnjicu rođenja Vilijama Šekspira.
Ovaj dan ostaće upisan zlatnim slovima u istoriji srpskog pozorišta kao dan prvog izvođenja Šekspira koji je preveden sa originala i prva upotreba jambskog stiha na našoj pozornici. Istog dana naša najstarija kulturna institucija, Matica srpska, preseljena je iz Pešte u Novi Sad.
Ostavio je neizbrisiv trag: Ovaj Novosađanin uradio je veliku stvar za Srbiju
Andrejević je kao student oboleo od tuberkuloze, što ga je primoralo da prekine svoja naučna istraživanja i da se vrati u Novi Sad.
Ako vas put nanese u Sombor, ovih šest znamenitosti ne smete da propustite (FOTO)
Po dolasku u Novi Sad, oženio se Jelkom Bajić, ali je brak ostao bez dece. Ubrzo je Jovan Andrejević ponovo počeo poboljevati od tuberkuloze, te je tokom 1864. godine bio vezan za postelju sve do smrti 21. jula. Sahranjen je uz molitveno prisustvo vladike Platona na Almaškom groblju u Novom Sadu, neposredno uz južnu stranu kapele, gde mu se nalazi grob, dok je skroman spomenik naslonjen na zid kapele. Njegova zaostavština je iznosila svega 306 forinti. Prema izjavi njegove supruge Jelke, ustupljena je fondu Novosadske gimnazije, čiji je darodavac Andrejević i za života bio.