Skip to main content
Marina Ivezić

MARINA U RUKAMA KRIJE TAJNE PRELEPOG ZANATA! Testo mesi, vrti i baca, svako bi poželeo da proba njenih ruku jelo

Foto: Instagram/marina_ivezic_
U pekari u kojoj je zaposlena kao buregdžija i vodi posao zajedno sa ostalim članovima porodice, mnogo se radi, mnogo se bureka napravi i za Marinu malo je predaha

Nasmejanu, vedru, poletnu Subotičanku Marinu Ivezić (36), na prvi pogled svako bi mogao da zamisli u kancelariji, sa turistima, u inostranstvu na službenom putu i u još desetine poslovnih situacija za koje se i školovala, međutim, ona u rukama krije tajne prelepog zanata i pravi burek za koji svi kažu da je jedan od najboljih u gradu.

DIREKTOR RGZ: Sombor je moderan grad sa rukovodstvom koje digitalno razmišlja (VIDEO)

DIREKTOR RGZ: Sombor je moderan grad sa rukovodstvom koje digitalno razmišlja (VIDEO)

ZGROZIĆETE SE NA SNIMAK IZ CENTRA NOVOG SADA! Muškarac obavio veliku nuždu ispred ulaza, pa uradio nešto JEZIVO (VIDEO)

ZGROZIĆETE SE NA SNIMAK IZ CENTRA NOVOG SADA! Muškarac obavio veliku nuždu ispred ulaza, pa uradio nešto JEZIVO (VIDEO)

DRAMA U NOVOM SADU! Devojka prešla ogradu i pokušala da skoči sa mosta

DRAMA U NOVOM SADU! Devojka prešla ogradu i pokušala da skoči sa mosta

U pekari u kojoj je zaposlena kao buregdžija i vodi posao zajedno sa ostalim članovima porodice, mnogo se radi, mnogo se bureka napravi i za Marinu malo je predaha. Međutim, njoj to ne pada teško, naprotiv, testo mesi, vrti i baca s toliko elana i žara da bi svako poželeo da proba njenih ruku jelo!

A Marina je po struci menadžerka u turizmu, govori pet jezika, udata je, ima dete, i pekarski posao uz koji je rasla zahvaljujući roditeljima, ali nije birala kao primarni, postao je njena velika ljubav.

- Završila sam srednju medicinsku školu sa idejom da budem doktorica, ali sam se onesvestila na praksi tokom vađenja krvi. Shvatila sam da ne mogu da se bavim medicinom i onda sam upisala turizam, diplomirala sam i zvanično sam diplomirani ekonomista, menadžer u turizmu. Radila sam pet godina u turističkoj agenciji, mnogo sam volela taj posao, ali zbog okolnosti sam ostala bez posla. Išla sam na razgovor u druge turističke agencije, jer sam mnogo želela da radim u struci, ali nisam imala sreće. U jednoj od turističkih agencija kada su čuli da moji roditelji imaju pekaru, rekli su: "Bolje se bavi porodičnim poslom". To sam i učinila pre oko šest godina - kaže Marina Ivezić.

Osim nje i roditelja, u pekarstvu je i Marinin brat, bliski rođaci, ali i suprug koji je zahvaljujući njoj odlučio da promeni posao i bude buregdžija.

Priseća se mlada pekarka da je porodica uhodavala u posao pekara od malih nogu. Još dok je išla u osnovnu školu volela je da prodaje hleb, peciva i burek. U srednjoj školi je pomagala u pravljenju peciva. Praksu je imala svakodnevno, u "svojoj kući", ali pre izvesnog vremena, odlučila je da završi i kurs za pekara. Razlog tome je što će njen otac za dve godine otići u penziju i potrebno je da pekaru vodi neko u struci, mada diplomu nalažu i druga zanatska pravila.

- Kada sam odlučila da se pridružim porodici u pekari, prvo sam radila prodaju. Tata je predložio da naučim da pravim burek i ispostavilo se da mi to odlično ide. Na kursu sam sve znala, jer je ipak praksa presudna i bitnija od teorije - kaže Marina.

Radni dan započinje u šest časova i radi sve dok ima potrebe, a potrebe, uverili smo se, zaista ima jer zbog dobrog bureka u pekaru "Dvojka" dolaze i Subotičani s drugog kraja grada i svrate putnici koji su se uputili ka Kelelebiji odakle ulaze u Evropsku uniju preko Mađarske.

- Mogu da odem kući kada god hoću, ali radim puno radno vreme. Imamo, uz klasične vrste, i šunku, picu, lazanju, meso sa gljivama, pileće meso, gljive trapist, kulen trapist, jabuku, i svi se jako traže. Burek se pravi od četiri kore, razvija se, vrti se oko glave. Treba dosta prakse, ali kvalitet zavisi od brašna, koliko se testo odmara i još mnogo toga što podrazumevamo u ovom poslu. Čudno je ljudima, mušterije se frapiraju kada vide da žensko pravi burek, pitaju kako to i zašto ja pravim burek. A meni je zadovoljstvo, nije me sramota da radim - kaže Marina Ivezić.

Kada je bila trudna, priseća se da je bilo interesantno što od stomaka nije mogla da stane uz radni sto, ali je pravila burek i u osmom mesecu trudnoće. Ćerka, koja ima sada četiri godine, kada dođe u pekaru uživa da se igra sa grudvom testa.

U početku, kada je tek ostala bez posla u struci i počela da radi u pekari žalila je za starim poslom i nije bila oduševljena promenom.

- Bilo je teško, jer posao u turističkoj agenciji je bio predivan. Sedi se u kancelariji, piše, telefonira i putuje. Pričam engleski, španski, mađarski i razumem italijanski, sarađivala sam puno sa strancima. Kada bi mi neko sada sve to ponudio ne bih pristala, pre svega jer imam dete, a taj posao u turizmu zahteva puno putovanja i odricanja. Ali, oni koji ne mogu da se zaposle u struci ne bi trebalo nikada da gube samopouzdanje. Nigde nije idealno i u mom poslu sada ima mnogo toga lepog. Pre svega, najlepše mi je što su mušterije zadovoljne, kada dođu i kažu: "Kod vas je najbolji burek" - zaključuje Marina.

U kući svi drugačije prave burek

- Mnogo sam proputovala dok sam radila u turističkoj agenciji, posetila sam Španiju, Italiju, Makedoniju, Češku, Francusku i druge zemlje. Posao koji sada radim je isto prelep. Plaćen je dobro jer je to zanat koji ne znaju svi i teško ga je naučiti, bez prakse ne može da se radi. Nije lako naći dobrog buregdžiju, a zanimljivo je da u porodici svi drugačije pravimo testo. Pravi ga moj suprug, tata i ja, a kod brata u pekari on, šogor i snaja. Kada jedem burek tačno znam ko ga je pravio od njih. Supruga sam naučila da pravi burek, a on je po struci veterinarski tehničar. Brat je medicinar - kaže Marina Ivezić.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
23 Beograd