Skip to main content
Vojvodina

NEKA BIVŠI OSTANU BIVŠI: Budućnost Vojvodine je u jakoj i ponosnoj Srbiji

Foto: Profimedia/ilustracija
Dolaskom Srpske Napredne Stranke na vlast, situacije se promenila iz korena

Igor Crnobarac, dipl. inž. građevinarstva, Saradnik Centra za društvenu stabilnost:

Nakon što je 2012., dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, na političkoj sceni Republike Srbije došlo do dugo očekivanog i preko potrebnog političkog zemljotresa, Bojan Pajtić je uspeo da održi svoju poziciju na vrhu trojne koalicije koja je vladala Autonomnom pokrajinom Vojvodinom čak 16 godina.

Dovedena skoro do prosjačkog štapa

Nažalost, ovo je značilo još četiri duge godine devastacije i pljačkanja nekada najbogatijeg dela naše zemlje, koji je, pre dolaska Demokratske stranke na vlast, važio za motor razvoja Srbije i žitnicu Evrope. Nezaposlenost u Vojvodini dosegla je nivo od preko 22 odsto, a čak 26 opština se našlo ispod republičkog proseka razvijenosti. Vojvodina, koja je zbog svoje plodne ravnice i jake industrije prednjačila po razvijenosti čak i u SFRJ, dovedena je skoro do prosjačkog štapa, što je samim tim značilo i izostanak bilo kakvog iole značajnijeg investiranja u infrastrukturu pokrajine.

Dva glavna motiva autonomaške politike

Sve ovo pravdano je tezom da bi Vojvodini bilo bolje da se odvoji od ostatka Srbije, a da je Beograd glavni i jedini krivac zbog zaparloženih pruga, trošnih puteva i zaraslih kanala širom naše plodne ravnice. Postojala su dva glavna motiva ovakve autonomaške politike. Prvi je bio ideja da srpski narod, uz Drinu, treba da dobije još jednu granicu koja ga razdvaja, a to su Dunav i Sava, kako bi onda Bojan Pajtić, po uzoru na Mila Đukanovića i Crnu Goru, postao neprikosnoveni vladar „Republike Vojvodine“. Drugi motiv bio je pokušaj opravdanja sopstvene nesposobnosti onih koji su bili na čelu pokrajine, odnosno da kroz delegiranje odgovornosti i krivice na Beograd, probaju da izbegnu gnev i nezadovoljstvo građana.

Zdrava saradnja i sinergija lokalnih samouprava

Danas je zahvaljujući odgovornoj politici Srpske napredne stranke uspostavljena jedna zdrava saradnja i sinergija između lokalnih samouprava, Pokrajinske i Republičke vlade, što za rezultat ima mnogobrojne značajne kapitalne infrastrukturne investicije širom Vojvodine.

Kapitalni infrastrukturni projekti

Kada pričamo o kapitalnim infrastrukturnim projektima, posebno bih istakao radove na pruzi Beograd – Subotica, zahvaljujući kojoj ćemo stizati od Novog Sada do Beograda za manje od pola sata, baš onoliko koliko traje jedan malo duži telefonski razgovor. Ukupna vrednost ove investicije iznosi nešto više od dve milijarde dolara. Moramo se setiti toga kad god neko od nas počne da kuka kako sve pare idu za izgradnju novih autoputeva južno od Save i Dunava. Rekonstrukcija pruge je u finansijskom smislu najveća investicija naše države unazad nekoliko decenija. A ona ima ogroman značaj kako za privredu i turizam, tako i za povezanost naše države sa Evropom. Samo na radovima na deonici od Beograda do Novog Sada angažovano je oko 170 domaćih firmi. Ogroman broj naših inženjera i naših radnika je zaposleno na ovim radovima, na kojima ta tehnička lica stiču radno iskustvo radeći na ovakvim kapitalnim investicijama kao što je gradnja pruge kojom će vozovi ići 200 km/h. Tunel Čortanovci sa svojom dužinom od 4,2 km predstavljao je jedno od najzahtevnijih gradilišta u Evropi.

Fruškogorski koridor, važan i u ekološkom smislu

Radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora počeli su 1. maja 2021. godine. Ova brza saobraćajnica, dužine 47,7 km, gradiće se u četiri faze, gde prva obuhvata deonicu od Rume do ulaza u tunel, druga je izgradnja budućeg najdužeg tunela u Srbiji u dužini od 3,5 km, treća je deonica od izlaza iz tunela do petlje na Mišeluku i četvrta je obilaznica oko Petrovaradina, koja će prema rečima gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića značajno rasteretiti saobraćaj u ovom delu grada. Vrednost ovog projekta iznosi oko 606 miliona evra, a on je značajan zbog činjenice da će se mnogo bolje povezati Južnobački okrug sa Sremskim i Mačvanskim okrugom, odnosno da će se mnogo lakše, brže i bezbednije putovati od Novog Sada preko Rume i Šapca, pa sve do Loznice. Ovo je važan projekat i u ekološkom smislu, jer će se probijanjem tunela značajno rasteretiti saobraćaj preko Iriškog venca, a time zaštititi životna sredina u Nacionalnom parku Fruška gora. A pogotovo će Irižani moći da predahnu od silnih kamiona i šlepera koji svakodnevno prolaze kroz njihovo mesto s obzirom na to da trenutno više od deset hiljada vozila prođe dnevno kroz Irig! Obnovljeni su i lokalni putevi na Fruškoj gori u koje se nije ulagalo od kraja šezdesetih godina prošlog veka. Pokrajinska vlada je u saradnji sa sremskim opštinama od 2016. godine rekonstruisala više od 50 km lokalnih puteva poput puteva: Sremski Karlovci – Banstol, zatim Banstol – Iriški venac i dalje prema Crvenom čotu, Bešenovo – Beočin, Irig – Jazak – Vrdnik, a do kraja novembra završavaju se i radovi na deonici Čortanovac – Banstol. U narednom periodu biće izgrađene i nove trase na zapadnom delu Fruške gore prema Ležimiru i Šidu. Brze saobraćajnice Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, kao i tkz. „Vojvođanski osmeh“ odnosno brza saobraćajnica koja će spajati Sombor i Kikindu, preko Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja i Novog Bečeja, ponovo će povezati i umrežiti Vojvodinu, kao i oživeti zamrle delove naše pokrajine i učiniti da nijedna opština više ne bude „zabačena“.

Veliki iskorak u sistemima za navodnjavanje

Na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića iz Abu Dabi razvojnog fonda obezbeđeno je 100 miliona dolara za izgradnju sistema za navodnjavanje na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Zahvaljujući tome, od 2016. godine realizovano je 11 projekata regionalnih sistemima za navodnjavanje, takozvanih dvonamenskih sistema. Ovi projekti podrazumevali su prvu fazu obezbeđivanja pristupa vodi za poljoprivredne proizvođače putem uređenja kanalske mreže i objekata na dvonamenskim sistemima „Međa”, „Itebej I”, „Jankov most I i II“ i „Rečej“, zatim, izgradnje crpnih stanica „Jegrička“, „Pesir“ i „Kaloča“, te uređenja kanalske mreže i objekata na regionalnim podsistemima „Nova Crnja-Žitište“, „Tisa-Palić“, „Kikinda“ i „Mali Iđoš“. Druga faza izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda je u toku, obuhvata 10 projekata i ovi radovi su u završnoj fazi. Lista projekata za finansiranje iz Abu Dabi fonda je proširena i u toku je izrada tehničke dokumentacije za još 11 projekata. Ulaganja u razvoj sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda predstavljaju veliki korak prvenstveno za proširenje mogućih površina za navodnjavanje, što je od izuzetnog značaja za poljoprivredu u pokrajini, posebno u svetlu velikih klimatskih promena čiji smo svedoci.

Stabilne finansije 

Sve ove investicije su moguće zato što Srbija danas ima stabilne finansije i jaku ekonomiju. A to je posledica  hrabrih, ali i teških reformi koje su pokrenute u vreme prve Vlade Aleksandra Vučića 2014. godine. Svu ovu infrastrukturu naša država gradi za našu decu, da im to ostavi u nasleđe, umesto dugova i sramote koje su nam ostavili pripadnici bivšeg režima. Nek samo oni ostanu bivši, a budućnost Vojvodine biće perspektivna i svetla u našoj jakoj i ponosnoj Srbiji!

Ovaj veliki kompozitor rođen je pre skoro 200 godina, radio je kao bankarski činovnik, ali je krišom svirao violinu, i učio o teoriji muzike. Od tada, napisao je preko 168 valcera, 117 polki, kao i veliki broj marševa, mazurki i galopa. Umro je 1899. u 73. godini, a muzika bečkog kralja valcera redovno se izvodi na Novogodišnjim koncertima u Beču.

Inače Štraus je u Novi Sad, Štraus  došao sa svega  22 godine, a iz našeg grada poneo je nekoliko uspomena pretočenih u vrhunska dela. Komponovao je “Sećanje na Novi Sad” (Erinnerung an Neusatz), fantaziju koja je nastala na osnovu srpskih narodnih motiva. Nažalost, ova kompozicija je izgubljena, i nije sačuvana nijedna kopija.

Dok je boravio u Novom Sadu, Štraus je stekao prijatelje i družio se sa Novosađanima, a često je bio gost kod Konstantina Popovića, zvanim Komoraš, koji je skoro 40 godina držao ključeve gradske kase. Prilikom posete, Štrausu su se veoma dopale ovdašnje pesme, pa je često pevušio čitajući srpske pesmarice.

Vagner je za Štrausa rekao da je najmuzikalnija glava 19. veka, a upravo uz Štrausove kompozicije igrali su i Beograđani kada je u prestonici izvođena Aleksandrova četvorka (kadril, posvećen knezu Aleksandru Karađorđeviću), Slovenska spevanija i Srpski marš.

Najpopularnija kompozicija “Na lepom plavom Dunavu”, prema legendi, nastala je kada je Štraus bio gost u dvorcima grofa Koteka u Futogu i Sremskoj Kamenici. Note su nastale najverovatnije u Futogu, dok je kompozitor gledao Dunav i sremsku stranu. Nakon Novog Sada, on je turneju nastavio u Rumuniji i Rusiji, a ubrzo zatim i u Americi.

Ovaj veliki kompozitor rođen je pre skoro 200 godina, radio je kao bankarski činovnik, ali je krišom svirao violinu, i učio o teoriji muzike. Od tada, napisao je preko 168 valcera, 117 polki, kao i veliki broj marševa, mazurki i galopa. Umro je 1899. u 73. godini, a muzika bečkog kralja valcera redovno se izvodi na Novogodišnjim koncertima u Beču.

Vremenska prognoza
Clear sky
27 Beograd