Ovaj poznati Novosađanin je bio mornar, a nakon toga mu se sudbina potpuno preokrenula
Novi Sad se može pohvaliti bogatom istorijom, ali ono po čemu se ovaj grad posebno ističe jeste broj velikih imena koja su ovde rođena. Jedno od tih imena jeste i veliki srpski književnik Kosta Trifković.
Dom molitve svih naroda: Predstavljamo vam novosadsku Sinagogu
Kosta Trifković rođen je u Novom Sadu 1843. godine. U ovom gradu završio je osnovno i srednje obrazovanje, a zatim odlazi u Rijeku gde završava pomorsku školu. Jedno vreme je bio mornar, međutim, vrlo brzo je uvideo da mu ovakav život nije primamljiv. Zatim završava prava i postaje prvi opštinski činovnik, a kasnije advokat u Novom Sadu, gde je živeo sve do smrti 1875. godine.
Ono što je posebno interesantno za Trifkovića, jeste to da je jedan od retkih pozorišnih ljudi kod Srba. On je svoj život posvetio oskudnoj srpskoj dramskoj književnosti, i to komediji. Poslednjih godina svog života posvetio se pozorištu, i u tom periodu napisao je oko petnaest pozorišnih dela.
To su većinom šaljive igre, kao Izbiračica, Školski nadzornik, Zlatna barka, Čestitam i Ljubavno pismo, ili dramati, Francusko-pruski rat, kao Mladost Dositeja Obradovića i Na Badnji dan. On je prerađivao i tuđe, mahom nemačke, lake i šaljive pozorišne komade: Milo za drago, Tera opoziciju i druge. Ogledao se i na pripoveci i lirskoj poeziji. Napisao je još i znatan broj humorističnih priča i crtica po ondašnjim listovima i časopisima.
Ono što je najbolje kod Trifkoviha to su male komedije, obično u jednom činu, u kojima je slikao srpsko građansko društvo u Novom Sadu oko 1870. U toj maloj građanskoj komediji slika se život malih ljudi, sa njihovim malim strastima i malim manama. Pisac nije nad tim malograđanskim društvom, no sasvim na njegovom nivou, on nije njegov viši satiričar, no njegov proizvod i njegov zabavljač.
On dosta dobro ocrtava taj mali svet, ne sa cenzorskim stavom strogog satiričara ili sa ozbiljnošću dubokog sociologa, no u lakom humoru, nezlobivo, kao čovek koji je i sam živeo tim životom. Trifković je čitao velike komediografe, ali se zaustavio na najobičnijoj komediji, na komediji intriga, u kojoj se Skrib odlikovao. On dosta prirodno zapleće događaj, ume da dâ interesa, i razmršava na vešt način, na zadovoljstvo svojih gledalaca.
Ali u zapletanju intriga on ume da iznese i tipove, da dâ lak i prigodan dijalog, onakav kakav se odista govori, čak i da pruži malu sliku svoga doba, upravo novosadskog društva na kraju omladinskog pokreta. Svuda se pokazuje kao lak i prijatan pisac, koji nije bez duha i ukusa. Sve to nije ni duboko ni snažno, dosta je naivno i starinsko, ali je prijatno za gledanje. Zato se Trifković, koji nema ni pameti, ni dubine, ni ozbiljnosti Jovana St. Popovića, i održao do danas na pozornici, i zato je jedan od najprevođenijih pisaca srpske književnosti. Pojedini njegovi komadi su prevođeni na nemački, francuski, talijanski, mađarski, slovenački, bugarski.