One nisu samo biznis: Pčelar Živan otkriva ŠTA je naučio od PČELA i ko danas kupuje MED

Živan Radenković, nekadašnji predsednik društva pčelara „Jovan Živanović“ pčelarstvom se u kontinuitetu bavi dvadeset godina.

Da vas NIKAD VIŠE NE PREVARE: Evo kako da razlikujete PRAVI od LAŽNOG meda

Portir Mile je imao jednu želju pre penzije: Čik ne zaplačite kad vidite šta su mu priredili (FOTO)

Bilo je uspona i padova, dobrih i manje dobrih godina, ali on nije odustajao. Uz redovan posao uvek se bavio i pčelarstvom. Danas ima dvadeset košnica, a čim ode u penziju, kako kaže, planira da svoje „stado“ proširi i poveća.

Od detinjstva je kaže bio u kontaktu sa pčelama jer ih je i otac, koji je po struci bio stolar, gajio. Na malo, koliko da ih ima. Tu ljubav Živan je nasledio i ono što je od oca naučio, primenio na svoj pčelinjak. Kako je po struci mašinski tehničar sve mašine za pčelinji program napravio je sam, svojim rukama.

Kada su SRBI došli OVDE odlučili su da ZAUVEK OSTANU

- Od pčela može mnogo da se nauči. Tri stvari su ključne: Prva, da je rad rešenje za sve. Rad, red, mir i higijena. Druga stvar je organizacija posla. Svako zna svoj posao i rokove do kada posao mora bitzi završen. Treća stvar je da se zna ko deli zaduženja, a ko ih ispunjava, mora se znati ko je glavni i ko se sluša – kaže Živan.

On objašnjava i da postoji jedno pravilo u odnosu pčela-pčelar, a to je „da je uvek pčela glavna“.

- Pčelar je tu samo da pomogne pčeli. Prvi put smo zbog činjenja odosno nečinjenja čoveka došli u situaciju da pčele ne mogu da prezime bez čoveka – napominje Živan.

Pčelarstvo mora da se voli, kaže to je isto kao i sa muzikom. Morate da je volite, učite i razumete. Ne može se pčelama baviti samo zbog biznisa jer se onda vraćamo na ono da čovek želi da upravlja pčelama, a to tako ne ide i priroda to uvek vrati. Sa pčelama se živi.

OVDE SE SREĆU PRAVOSLAVLJE I KATOLIČANSTVO: Priča o najvećem duhovnom bogatstvu Žablja (FOTO)

Iako se sve više ljudi bavi pčelarstvom, Radenković kaže da pčelari ne brinu za konkurenciju. Da je kupovna moć malo veća, ne bi bilo moguće napraviti meda koliko bi nam treba. Ovako kako on kaže, med kupuju oni koji to mogu da priušte, koji znaju šta je med, i kojima je on potreban iz zdravstvenih razloga.