Poznati Pančevac: Ćurčina nazivaju ZABORAVLJENIM PESNIKOM, a umro je verujući u "jugoslovensku ideju"
Stišo se u veče vetar, ne drma više granje, te ćuti jela tanka i nemo stoji bor. S neba se lako spušta, nevidno, sa dve strane suton. Vrabaca samo brbljivi slušam zbor... - ovo su stihovi prve pesme koju je pesnik Milan Ćurčin objavio u časopisu Brankovo kolo.
Crnjanskog sa Pančevom povezuje neraskidiva veza: Voleo je fudbal, a evo šta je pisao Andriću
Milan Ćurčin rođen je u Pančevu, 14. novembara 1880. godine. Bio je pesnik, književni kritičar, publicista i prevodilac. Poticao je iz imućne trgovačke porodice. Osnovnu školu učio je u Pančevu, a gimnaziju u Novom Sadu. Jedan je od predstavnika srpske moderne i značajan književni istoričar, a radio je i kao docent Beogradskog univerziteta na Katedri za nemački jezik i književnost, obrađujući južnoslovensko-nemačke literarne veze.
Tada izdaje i uređuje dve knjige Srpskohrvatskog almanaha. Ćurčin je 1904. doktorirao germanistiku i slavistiku u Beču sa tezom Srpska narodna poezija u nemačkoj literaturi. Teza je naredne godine objavljena u Lajpcigu, da bi na naš jezik bila prevedena 1987. povodom dvestote godišnjice Vukovog rođenja. U periodu od 1920. do 1941. u Zagrebu izlazi časopis ”za kulturna, politička i društvena pitanja” pod nazivom Nova Evropa, koji uređuje i izdaje Ćurčin.
Ćurčin kao dobrovoljac učestvuje u balkanskim ratovima. Zbog širokog obrazovanja i nekoliko evropskih jezika koje je govorio Ćurčin je do povlačenja preko Albanije u Vrhovnoj komandi srpske vojske bio zadužen za strane medicinske misije. Od 1916. pa do 1918. godine nalazi se u Londonu kao službenik Poslanstva Kraljevine Srbije, gde radi na propagandi jugoslovenske ideje. Posle Prvog svetskog rata dolazi u novonastalu državu, odbija državnu službu i odlazi u Zagreb gde pokreće časopis Novu Evropu.
Milan Ćurčin je umro 20. januara 1960. godine, a Jugoslavija je nestala u krvi i plamenu 30 godina posle njegove smrti, te nije morao da prisustvuje agoniji ideja u koje je verovao.
Milan Ćurčin je jedan od onih pesnika koje nazivaju “zaboravljeni pesnici” i kojem se tek odnedavno ponovo izdaje zbirka poezije.
U zbirci Draga moja... objavljene su najlepše pesme Milana Ćurčina. Mladi pesnik ih je ispisivao na ilustrovanim dopisnicama i najčešće ih je slao sestri Soki u rodno Pančevo. Te dopisnice, kakvih više nema, od svojih predaka je prikupila i za štampu priredila Fedora Bikar.
Pustite me kako ja hoću!
Zašto uvek jedno i isto,
Zar baš mora biti jasno i čisto,
I svuda propisan broj?!
Ta pesma nije akt, i mis'o nije slovo.
A duh traži uvek novo,
I hoće da bude svoj.
Ritam će kroz muziku reči
Probiti sebi pute, I otići u pravi kraj;
U pesmi zakoni ćute — Pustite osećaj!