SESTRA LUKE BOJOVIĆA ŽIVI SA ZMIJAMA Brine o najopasnijim vrstama... Pogledajte ČUDESAN SVET u beogradskom zoo-vrtu (VIDEO)
- Životinje su sastavni deo mog odrastanja od najranijih dana, a uz tatu, koji je veoma voleo reptile, zavolela sam ih i ja. Dolazeći i radeći sa zmijama svakog dana zavolela sam ih kao psa, mačku ili koze, koje najviše volim. Nijedna knjiga ne može da vam dočara neku životinju koliko iskustvo i lični dodir s njima - rekla je Marija.
KONAČNO DOBRE VESTI SA INSTITUTA ZA MAJKU I DETE: Lekari spasili devojčicu (7), sa respiratora "skinuta" šestomesečna beba
OGLASIO SE LEKA: Istina je da sam se sreo sa Milenom Radulović i da mi se izvinila, ali NISAM HTEO DA TO IZAĐE U JAVNOST
VOZAČI, OVO SU KAZNE ZA VOŽNJU U PIJANOM STANJU: Kada ostajete bez dozvole, kada vam se pišu bodovi, a kada samo novčana kazna?
Čudestan svet
U beogradskom zoološkom vrtu danas živi oko 30 zmija. Otrovnica nema. Najbrojniji su loptasti pitoni, kojih ima 15, ima smukova, pitona i boa... Neophodna im je konstantna temperatura od 30 stepeni, dok u odeljku gde su smeštene tropske zmije mora da bude i visoka vlažnost vazduha.
- Najstarija zmija je burmanski piton Uroš star 14 godina, dugačak 4,5 metra i težak 20 kilograma. Izlegao se iz jaja u našem vrtu i odmalena je naviknut na ljudski dodir. Zmijama je potrebno kretanje i istezanje zbog varenja, pa svakog jutra, kad dođem na posao u šest sati, operem podove i pojedine vrste pustim da puze. Jedino Uroša, zbog veličine, leti nosimo na hipodrom - otkrila je sagovornica.
Ujed uopšte ne boli, znam to iz iskustva
Ujed zmije ne boli, to govorim iz ličnog iskustva jer su me zmije više puta ujedale, naravno ove neotrovnice, priča Marija.
- Ljudi imaju predrasude prema ovim bićima koja umeju da budu izuzetno lepa. Dugina boa, recimo, na prvi pogled je obična, braon. Ali pod svetlom njena koža se presijava u duginim bojama. Zmije se presvlače jednom godišnje, a što je zmija mlađa, češće skida košuljicu kada je preraste. Preko presvlačenja ona uklanja s kože povrede ili parazite. Košuljicu skida kao kad mi skinemo čarapu. Ono što mi vidimo kao njihovu kožu zapravo je naličje, dok je lice kože unutra ka telu. To je jedan fiziološki proces koji je veoma zgodan i super bi bilo kada bi i mi ljudi mogli da promenimo kožu - ističe Marija.
Marija smatra da ljudi imaju predrasude prema zmijama. Kaže, kada ih bolje pogledate i upoznate, shvatite da je to jedan čudesan svet. Zmije žive u nekoj svojoj dimenziji i, osim mambe, kako tvrdi naša sagovornica, nikada nikoga ne napadaju prve, posebno ne čoveka, koga se plaše.
- Zmije ne čuju, slabo vide, ali izuzetno dobro osećaju i najmanju vibraciju tela. Ne vole nagle pokrete, posebno spreda, buku i galamu. To ih uznemirava jer, kao i svi reptili, najveći deo života provode u mirovanju. Zmija šišti kad je nervozna, a po jeziku se vidi da li je raspoložena, uplašena ili se sprema da zgrabi plen. Osim očnjaka, zmija ima i ostale zube u obe vilice, srazmerne njenoj veličini - objasnila je Marija.
Biblijske priče o zmijama s nogama i krilima, prema njenom mišljenju, nisu izmišljene i za to ima evolutivne dokaze.
- Mužjak svake zmije ima hemipenise. To nisu polni organi, već mali, zakržljali ostaci nogu, koji podsećaju na klice od pasulja. Hemipenisi služe da mužjak pridržava ženku prilikom parenja - ispričala je Marija.
Jedu pacove
Opisala je i kako izgleda hranjenje zmija:
- U zavisnosti od vrste i veličine, zmije se hrane jednom ili dva puta mesečno mrtvim miševima i pacovima. Priroda je to drugačije uredila i zmija mnogo bezbolnije usmrti svoj plen. Miš ni ne oseti kada mu se zmija prikrade, ne pusti ni onaj cik kad ga ščepa. Treptaj oka je spor u odnosu na to kako zmija zgrabi plen, odmah ga udavi i guta.
Konačno, Marija je apelovala na ljude koji uzimaju zmije za kućne ljubimce da ih ne izbacuju napolje u plastičnim posudama, već da ih donesu u zoološki vrt, gde već imaju tri udomljene zmije nađene u Beogradu.