fbpx
Skip to main content
Dvorac Damaskin

Utočište porodice Dunđerski kojem se svi dive: Od legende o dvorcu Damaskin zastaje dah (VIDEO/FOTO)

Foto: Vojvodina
Zgrada dvorca je smeštena u prostranom parku na kilometar udaljenosti od puta za Vršac. 

Prvi dvorac u Plandištu bio je dvorac Damaskin. Podignut je davne 1911. godine i predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Građen je kao rezidencijalni objekat za stanovanje.

Zgrada dvorca je smeštena u prostranom parku na kilometar udaljenosti od puta za Vršac. 

Park koji okružuje objekat je dobro očuvan i nosi obeležja stručno projektovanog parka sa negovanim rastinjem. Voćnjaka i vinograda danas više nema, ali dvorac, park sa jezerom i šumom i dalje su tu. Današnji izgled je rezultat prepravki i adaptacija poslednjih vlasnika porodice Dunđerski.

Svetska umetnost u Opovu: Već više od pola veka je centar kulturnog života - raj za umetnike, ali i oštro oko turista (VIDEO)

Svetska umetnost u Opovu: Već više od pola veka je centar kulturnog života - raj za umetnike, ali i oštro oko turista (VIDEO)

HRABRI VOĐA SRPSKOG USTANKA: Znate li za junaka iz Bogatića - ZMAJA OD NOĆAJA? (VIDEO)

HRABRI VOĐA SRPSKOG USTANKA: Znate li za junaka iz Bogatića - ZMAJA OD NOĆAJA? (VIDEO)

OŠTRI SE KOSA UZ ZVUKE TRUBE, A ONDA SE I ZAPEVA: "Kosidba na Rajcu" - manifestacija kakve nema nigde na svetu (VIDEO/FOTO)

OŠTRI SE KOSA UZ ZVUKE TRUBE, A ONDA SE I ZAPEVA: "Kosidba na Rajcu" - manifestacija kakve nema nigde na svetu (VIDEO/FOTO)

Dvorac Damaskin je za svoju ćerku Olgu kupio poznati veleposednik Lazar Dunđerski.

- Olga se udala za sudiju Jovanovića i sa njim je imala ćerku Olgu koja se udala za prvog demokratskog gradonačelnika Beograda Vladu Iliće. Oni su živeli u dvorcu i organizovali tu balove, bila je tu velika ergela konja. Bili su jedan od najbogatijih parova u Jugoslaviji. Oni su tu pravili dobrotvorne balove, bili su humani i darežljivi. Porodica Dunđerski je veoma poznata i po Lazi Kostiću i njegovoj ljubavnoj vezi sa Lenkom Dunđerski. Tragična ljubav, ali ljudi vole da slušaju o tim dešavanjima i životu porodice Dunđerski – rekao je predstavnik Kulturno-obrazovnog centra “Vuk Karadžić” Mihajlo Bančević.

Dvorac Damaskin građen je tako da ima na ulazu u sam dvorac četiri dorska stuba koji nose jednostavan timpanon sa kružnim otvorom za ventilaciju. Stepeništem i kolskim prilazom, preko trema, ulazi se kroz polukružna dvokrilna vrata u centralni hol i prostranu svečanu salu. Iz svečane dvorane izlazi se na veliku terasu na suprotnoj strani. 

Ispod celog objekta se proteže podrum zasveden sa pruskim svodom. Masivno krovište je pokriveno biber crepom, a potkrovni friz je bogato profilisan. Radovi na obnavljanju su izvršeni 1980. godine.

Legenda dvorca Damaskin:

Na poziv vlasnika zamka, slikar koji se zvao Jatan, došao je da bi naslikao nekoliko slika za salon prelepog zamka Dunđerski. Zamak je na slikara delovao umirujuće i mislio je da će vrlo brzo završiti svoj rad. Prošlo je tri godine, a slikar nikako nije mogao da krene sa radom. Svaki put kada bi uzeo kičicu ruka mu je otežavala, a na oči mu se navlačila mrena. Srce mu se praznilo a čelo rosilo strahom i znojem. Jedne je noći usnio kako se šeta pored hajdučičkog jezera. Iznenada, začuo je glas iz jezera: "U meni je kondenzovana sva lepota prirode, zamoči četkicu u moju vodu i stvorićeš najdivnije prelive boja. Inspiracija će ti biti neprestana. Na mojoj površini i u mom dnu spavaju duga i zvezde. Kroz moje kapi dišu, a kroz talase moje vode izranja belo golubije krilo. Sva ta lepota će biti tvoja, ali mi moraš obećati da ćeš mi pokloniti sve ono što ćeš sanjati od iduće noći pa do kraja života. I ti i dve generacije tvojih potomaka. Usnuli slikar odmah na ovo pristane. Sutradan ujutru, kada se probudio, slikar ode do jezera noseći sa sobom štafelaj. Zamoči kičicu u vodu, i dogodi se čudo. Počeše da se stvaraju prekrasne slike. Imao je utisak da mu neko drugi vodi ruku. Ne samo što su oblici boje na štafelaju odisali belim golubijim krilima, nego se čuo i lepet tih krila.

Njegove septembarske šume ne samo da su imale sve jarke boje miholjskog leta, nego je između okvira štafelaja dopirao miris opalog jesenjeg lišća. Platna slikareva bila su magija boja koje su mogle da se čuju i udišu. Ali od tada je slikar izgubio svoje snove. U prvo vreme mu to nije smetalo. Mislio je da mnogo radi i da se zamara, pa zatim zapada u tvrd i dubok san bez snova. No, kako je vreme prolazilo počeo je da shvata da ukoliko u snu ne sanja, tada u tom vremenu ne živi. San bez snova je uzgubljeno vreme. Uvideo je da je dao prevelik zalog jezeru. Trampio je za nekoliko slika poveći deo ne samo svog, već i deo života svojih sinova i unuka. Nakon toga ostareli slikar je brzo napustio Hajdučicu, kao da beži od nečega. A jezero, bremenito snovima tri generacije, poneki put biva uzburkano, a poneki put biva kao staklo. U prvom slučaju se čini da se iz vodenih lukova stvaraju neki čudni oblici koji kao da su izašli iz noćne more nekog nesrećnika. Kada je voda jezera mirna u njoj se mogu videti prekrasne slike dalekih predela koji su puni rike jelena i neke čednosti koja kaplje sa listova vrba, breza i topola. Kao da jezero sanja tuđi trampljeni san.

Projekat je finansiran iz budžeta opštine Plandište. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

SD vojvodina

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
17 Beograd