Skip to main content
Slavko Banjac

KAD BIH REKAO ISTINU, GORELA BI SRBIJA! Slavko Banjac se vratio posle 24 godine i progovorio o SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI i razlozima POVLAČENJA sa scene

Foto: Privatna arhiva / SD ilustracija
"Mladi pevači me najčešće razočaraju..."

Verovatno je sasvim besmisleno razmišljati o tome “šta bi bilo kad bi bilo”, ali kada su neke teme posredi teško je odupreti se takvim pitanjima. Ako se pojavi pevač moćnog i prepoznatljivog glasa, muzički potkovan i iskusan, i snimi hitove kao što su “Daleko negde, ko zna gde”, “Kasno je”, “Ne verujem lepim ženama”, pesme koje će ući u narod i pobediti vreme, pa napravi čak i uspešan duet sa zvezdom kakva je Vesna Zmijanac, i postane prepoznatljiv i cenjen, a njegova popularnost bukne, i to u zlo vreme, sredinom devedesetih, definitivno je neizostavno zapitati se šta bi se sve dogodilo, da u tom trenutku nije prosto nestao sa scene.

Naš današnji sagovornik, Slavko Banjac, vratio se ove godine u javni život objavivši novi album, “Ljubav kao odgovor”, posle dvadeset četiri godina diskografske pauze. A trag koji je muzici ostavio do ‘94 bio je toliki da nije bilo moguće da se u međuvremenu ne ispredaju raznorazne priče o tome zašto ga nema, i šta mu se, zapravo, dogodilo, a među tim pričama bilo je i krajnje morbidnih. Banjac, međutim, o razlozima povlačenja ne želi preterano da govori.

Slavko Banjac
Slavko Banjac
Foto: Privatna arhiva

Kafanska lektira

U kafani se uživa u dobroj kapljici, ali i u čašici razgovora. A reči nas često vode do velikana koji ostaju velikani i posle gašenja poslednjeg svetla u lokalu. Da li pesmom, ili nekim drugim podvigom, upisali su se u „Kafansku lektiru“, i njihovo ime uvek se poteže kada se za stolom pretresu sve dnevne teme i prvih sedam piva, kad se ostane bez cigareta, i počne da se žali za prohujalim vremenima. Dobro došli u rubriku koja je posvećena njima!

- Kada bih ispričao istinu, gorela bi Srbija, ali ne mogu, hoću da se malo radujem. Snimio sam devet pesama, našao sam snage da se vratim. Želja mi je samo da napravim kontinuitet, da otpevam ono što nisam otpevao, jer mislim da nisam otpevao ni pedeset posto onoga što nosim u sebi. U životu naiđe trenutak kada osetite da teško možete da se izborite sa iskušenjima koja ne očekujete, i kada zbog svog karaktera i vaspitanja, procenite da je bolje da se sklonite i prepustite drugima da preuzmu sve ono što je po talentu i božijoj pravdi trebalo da pripadne vama – kaže pevač i dodaje da razlog njegovog povlačenja nije bilo zdravlje.

BORIS BIZETIĆ: Rokeri s Moravu bi danas svakako pevali o RIJALITIJU, a pesma bi imala tužnu melodiju

- Bogu hvala, bio sam, a i sada sam zdrav, i to nije bio razlog mog odlaska iz muzike. Fascinantno je kakve su sve priče dolazile do mene. Od usta do usta se grade priče i razne budalaštine – kaže Banjac, i vrti glavom na pomen urbane legende o tome da je unakažen u strašnoj saobraćajnoj nesreći, te da se zbog toga ne pojavljuje u javnosti. - Istina je da sam imao saobraćajnu nesreću u kojoj mi je drug poginuo... Užas! Ali to nije bio razlog povlačenja, ni slučajno. Imao sam prilike i da u društvu čujem šalu “nema te k’o Slavka Banjca”, a da ljudi i ne prepoznaju da sam to ja! Verujte mi! Razne izmišljene priče su stizale do mene. Nekad bi me slatko nasmejale. Pričalo se da živim u Americi, Grčkoj, ali to ništa nije bilo tačno. Dosta sam putovao, pa su me često viđali po aerodromima. Ali jednom mi se desilo, na jednom veselju, da me gleda devojka celo veče, i ja primetim, jer sam navikao da pratim ljude, dok sam svirao po hotelima. Snimim gurkanje, došaptavanje. Priđem joj i kažem: “Dušo moja, u čemu je problem?” “Jeste li vi Slavko Banjac?” “Zašto se mučiš sat vremena? Jesam!” Ona počinje da plače. Uzima telefon i okreće nekoga, i počinje da psuje i viče: “J**em li vam majku, pa on je ŽIV!”

Daleko interesantnija tema za Banjca jeste muzika, o kojoj neprekidno priča sa ljubavlju i zanosom, bilo da govori o pesmama sa svog novog albuma, ili o svojim počecima i činjenici da je muzički talenat nasledio od oca, koji je takođe divno pevao i svirao. Pričali su mu, napominje, da je i kao mali umeo tačno da otpeva svaku melodiju, dok još nije umeo razgovetno da govori, a posle muzičke škole pekao je zanat ponajviše svirajući u Kraljevu i okolini, sa, kako kaže, vrsnim muzičarima.

Majka je umrla, oca su ubile USTAŠE! Kada je već imao RAK GRLA viknuo je konobaru: DAJ JOŠ JEDNO!

Tokom osamdesetih, rešio je i da, pored sviranja klavira i klavijatura, počne i da peva, a diskografsku karijeru započeo je 1987, kada je sa orkestrom Miše Mijatovića snimio debi album “Jedini greh”. Narednih godina usledilo je još ostvarenja, ali prepoznatljivi stil učvrstio je na albumu “Pevaću da te prebolim” iz 1991. godine, koji je nastao u saradnji sa Marinom Tucaković, Aleksandrom Radulovićem Futom i Zlajom Timotijevićem. Upravo činjenica da se opredelio za spoj narodne i zabavne muzike, hrabar i svež za to vreme, bio je jedan od glavnih uzroka poteškoća koje su nastupile u njegovoj karijeri. Stoga oseća da je zaista bio “pravi pevač u pogrešno vreme”, kako kaže jedan od komentara na Jutjubu, ispisan ispod jednog od njegovih hitova.

Dima: Samo Banjac je “Nije mene dušo ubilo” otpevao bolje nego ja!

Goran Dimitrijadis Dima snimio je jedan od najlepših kafanskih bisera Balkana, moćni mega hit “Nije mene dušo ubilo”, a za ogroman uspeh ove pesme koja se sluša od daleke 1994. do danas zaslužna je i njegova neponovljiva interpretacija, kojoj niko nije mogao da priđe ni blizu, iako su ovu numeru pevali mnogi, čak i veliki pevači, Dima je, ipak, u razgovoru sa ekipom “Kafanske lektire” priznao da ga je samo jedan čovek nadmašio, i da je to bio upravo Slavko Banjac.

- Dimo, hvala ti od srca. “Nije mene dušo ubilo” je jedna od pesama mojih kolega koje ja imam u svom repertoaru, a ja kad pevam tuđe pesme, nastojim da ih nadgradim, da unesem što više emocije i da im dam neku novu dimenziju, pa sam tako i ovu Diminu pesmu podigao, i dao joj derta, do ludila. Bili smo tada u nekom zajedničkom društvu, kada sam pevao, i on se oduševio. Ja znam da je on to rekao potpuno iskreno, jer je jedna divna duša, i srećan sam što je taj čovek imao sreće da pogodi, otpeva i ostavi za vjek i vjekova jednu divnu pesmu. Dimo, hvala ti, ljubi te tvoj brat – glasi Banjčev komentar.

SINANE, HVALA TI, HVALA ZA SVE! Poslednji pozdrav legendi koja nije pevala rečima, već srcem

- Takvi komentari su umeli da me raduju, ali i da me rastuže, a svakako sam dolazio u priliku da se sam preispitujem da li je vreme u kojem živim moje. Ništa mi nije išlo lako kada sam ušao u svet pevanja. Nisam imao sreće. Ja sam uspeo da izmestim muziku u neki svoj pravac, što se tiče aranžmana i pevanja, u toj interpretaciji koja se igrala sa narodnom i zabavnom muzikom. Mislio sam, a i sada mislim da meni to najbolje leži. Ja sam otškrinuo vrata svima koji su devedestih, pa i do danas, pevali po takvoj matrici. I Aca Lukas i Željko Samardžić i Aco Pejović, svi su se oni naslonili na tu početnu priču. Ali meni je na početku bilo teško da ubedim ljude u PGP-RTS-u da je to dobar pravac. Jedan od producenata mi je rekao “to nije za nas, za našu kuću, ti si to nešto pro zabavnjački uradio, nego se ti lepo spakuj pa idi u Ljubljanu sa ovim”. Tamo je bila neka izdavačka kuća Suzi, oni su više bili naklonjeni zabavnoj muzici, kao i u Zagrebu. Od samog početka sam naišao na ogromne barijere. To je teško, izgubiš samopouzdanje. Bio sam ozbiljno poljuljan. Užasne sam probleme imao u početku – priseća se pevač.

Sedam godina od LUISOVE smrti: Ljubiša, sviraj Dudu – još JEDNOM! (FOTO)

- I kada je ploča “Kasno je” iz 1993. godine, na kojoj su bile “Ne verujem lepim ženama”, “Kasno je”, “Daleko negde ko zna gde”, postigla ogroman uspeh, oni nisu imali ni promil zasluge za to, a kasnije su mi se i izvinjavali. Sve se praktično radilo mimo PGP-a i RTS-a. Ni za prethodni album, iz 1991. nisam imao nikakve reklame, nikakav marketing, niko osim mojih prijatelja i porodice nije ni znao da sam uopšte i snimio nešto. Tu su bile pesme “Pevaću da te zaboravim”, “Vino mi uzima dušu”, “Zaspala mi duša”... Fenomenalne pesme, a potpuno zapostavljene. Ja ih, u to vreme, nisam ni pevao na svirkama, jer nije bilo nikakve reakcije. Ljudi ih jednostavno nisu znali!

DR MILIĆ VUKAŠINOVIĆ: Kafanska atmosfera je rađala moje pesme – zato sam ih danima zalivao alkoholom!

Premda se suzdržava i izbegava da da kompletan odgovor na pitanje zašto je mikrofon okačio o klin, očito je da su opisane nepravde imale udela. Banjac priznaje da mu nije bilo lako da prikupi snage i hrabrosti da uopšte i odluči da se posle više od dve decenije vrati na scenu. A stanjem kakvo danas vlada u našoj narodnoj i zabavnoj muzici nije preterano zadovoljan.

DOKTORSKA DISERTACIJA NAJVEĆEG BOEMA: Ovako je o KAFANI govorio čovek kome je ona bila SUDBINA (VIDEO)

- Žao mi je – izgovara kratko, na pitanje o ovoj temi. Potom pravi pauzu, i baš kada se čini da neće reći više ništa, počinje detaljnije da objašnjava:

- Da, iskreno mi je žao. Došlo je do toga da nema nikakvih pravila. Sve je bazirano na prevari. Izmislili su kojekakve iks faktore i čuda, i prave se da pričaju o muzici. Brutalno insistiraju na vizuelnom! Ispada da smo zemlja sa najviše talenata na svetu, ispadaju kao iz gimnazije. A koliko se đaka u srednjoj muzičkoj školi prima na prvoj godini? Petnaest, sedamnaest... Zamisli koja je to selekcija. Gde je tu realnost, na tržištu ili tamo gde se postavljaju i uče zakoni muzike? Za to nisu krivi mladi ljudi, koji se bore da izađu iz anonimnosti, jer su privučeni medijima. Njihov prvi korak je televizija. Ja godinama nisam mogao da priđem televiziji! Ali ima i jako ozbiljnih pevača. Adil, Jelena Tomašević, Aleksandra Radović, Marija Šerifović, to su ozbiljni pevači. Možda sam nekog i zaboravio. Eto, vidite, ja, koji bi trebalo da vučem na narodnjačku stranu, u stvari kvalitet i kriterijum više pronalazim na drugoj strani...

Banjac ne krije da je razočaran činjenicom da je u prvi plan isplivao čitav niz ličnosti koje ne bi smele ni da se nazovu pevačima i pevačicama, i koji živim nastupom nisu u stanju da opravdaju pažnju koja im se pridaje.

- Kad pevam pred ljudima, to bre mora da pršti! Ja sam, inače, navikao da pevam samo uz žive, dobre bendove. Tada ja nadgrađujem melodiju, tada se igram! Imao sam prilike da slušam neke mlade pevače iz Pinkovih zvezda, recimo. Čak i neki koji zvuče dobro dok pevaju te dve-tri pesme na televiziji, razočaraju me kada ih čujem na svirkama. Njihovo pevanje uživo je ravna linija! Prepoznavanje i nabrajanje pesama. Oni ne bi, u moje vreme, mogli da uđu ni u jednu kafanu, od Lipovičke šume do Kraljeva! Pa, kako ću ja uz to da popijem litar vinjaka? Kako će to takvo pevanje da me povuče?! Ja dajem i dušu i emociju, kada pevam, jer drugačije ne umem. Oni kažu da moraju da štede grlo i glas, ja ne mogu da veruje šta čujem. Pevači su u moje vreme pevali svaku noć u kafani. Po celu noć! Sami!

OVO JE PRIČA O NJEMU: Velikan Angel Dimov zabrinut posle 40 godina karijere! "Narodnu muziku prekrio je plašt"

Gromovnik na zvezdanom nebu domaće muzike, Slavko je tradicijom najboljih kolega izučio fakultet kafane, a zatim prosvetio mlađe naraštaje među pevačima usput čuvajući svoje najvrednije tajne, samim tim postavši i ostavši kultna figura u okvirima kojima pripada. Njega može da nema i 20-30-50 godina, kada god da se vrati, ne samo da je dobrodošao, nego će ga sačekati ovacije. S tim u skladu, pozdravljamo njegov povratak i više ne govorimo samo o legendi i nekada slavnom Slavku Banjcu, nego o Slavku Banjcu, vladajućem i aktuelnom šampionu.

"Ne možemo da bežimo od našeg folklora"

Svedoci smo sve veće marginalizacije istinske narodne muzike sa malih ekrana i upliva nekvalitetnog zvuka, uglavnom sa zapadnim primesama i uticajima, dok izvorne pesme, „dvojke“ i sve što može biti samo naše i ničije više, nema. Slavko Banjac, kome je gitara svakako bliža nego frula i harmonika, ipak je izuzetno razočaran pomenutim stanjem i smatra ga sramotnim, kakvo i jeste.

- To nije lepo! To je nehumano! Ne možemo mi on našeg folklora i naše istorije da pobegnemo. To bi bilo laganje sebe. Ja sam ceo svet obišao i znate šta od nas može da prođe u svetu? Folklor. Kolo. To je brend Srbije. Gde god se pojavi, napraviće čudo. Bora Dugić. Taj čovek sa svojim opusom može da se pojavi gde hoćeš u svetu! - vraća na zemlju Banjac sve one koji se stide svog porekla i melosa.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vip

SD parovi

Vremenska prognoza
Clear sky
24 Beograd