KNEZ UHAPŠEN U NEMAČKOJ - Policija ga OPKOLILA NA PARKINGU i uperila ORUŽJE U NJEGA, a ovo je RAZLOG
PEVAČ Nenad Knežević Knez ostavio je značajan trag u domaćoj pop muzici devedesetih.
Godine 1995., u jeku svoje popularnosti govorio je o svojim baksuzlucima za rubriku "Baksuz strana" časopisa "Sabor". Svakako najzanimljivija anegdota koju je ispričao bila je vezana za hapšenje u Nemačkoj. Policajci su bili ubeđeni da je Knez opasni narko diler iz Kolumbije.
"JEDINO ŠTO SAM POGREŠIO JE TO ŠTO SAM..." Anđelo Ranković progovorio o vezi sa Sandrom Rešić
"VERUJEM DA SU MNOGE DEVOJKE BILE SA MNOM ZBOG MOG IMENA!" Stefan Karić u VIKEND SPECIJALU "Između dve vatre"
"HVALA BOGU ŠTO NIJE DAO DA ZATRUDNI, SAD BIH SE OBESIO!" Nikad iskrenija ispovest Dejana Dragojevića
"ZNAO SAM DA SAM ŽIV, ALI DA NIJE DOBRO!" Zola ISPRIČAO DETALJE kobne noći kad mu je Miljana ZABILA ŠTIKLU U GLAVU
"OSTAĆE UPAMĆENA KAO MINA VRBAŠKI KOJA JE PRIZNALA...!" Mensur progovorio o UGAŠENIM EMOCIJAMA: "Više ništa ne osećam"
EKSKLUZIVNO GOSTOVANJE U EMISIJI "IZMEĐU DVE VATRE" - Dejan Dragojević progovorio o svemu: NIKO NE ZNA KROZ ŠTA SAM PROŠAO
- Prve "slasti" baksuzluka okusio sam u osnovnoj školi. Kako sam bio neverovatno živahan, već u prvom razredu proglasiše me problematičnim - dečakom. S pravom ili ne? Ne znam, ali ubeđen sam da nisam bio ništa gori od svojih vršnjaka. Kao i oni, obožavao sam petarde, sitne čarke i podmetanja na času, rakljice specijalno pravljene za devojčice... Ali, za razliku od drugara ispaštao sam ne samo zbog svojih nego sam često "iskijavao" i tuđe nestašluke. Bilo kakva glupost da se dogodila u školi znalo se koga će za gušu - problematičnog dečaka. Bio sam dežurni krivac! Naravno, vremenom sam se "izduvao", smirio i uozbiljio. I pored toga, baksuzluci mi ne daju mira, naprotiv, veran su pratilac mog života.
- Ovo što ću vam sada ispričati deluje nestvarno i u snu, a kamoli u javi. Bilo je to krajem prošle godine. Posle nekoliko koncerata u Švajcarskoj, jednog dana u zoru krenuo sam u Nemačku gde me je čekala poduža turneja. Na granici ne beše žive duše tako da pasoš nisam iz džepa ni vadio.
- Dobro se sećam tog 1. novembra '94 godine. Bio je Dan mrtvih. I Leverkuzen, u kojem sam prvo odseo, beše totalno "mrtav" grad. Ulice puste, radnje zatvorene. Nije mi se sedelo u hotelskoj sobi. Poželeo sam da prošetam, pa jedva nagovorih drugara da mi se pridruži. Svratismo u pab na pićence, a zatim se preselismo u jedan kafić u samom centru grada. Iako mi beše čudno - gde god da sam se osvrnuo pred očima su mi uvek bili panduri, čak mi se činilo da su iste face u pitanju - nisam brinuo. Možda nas prate? Neka - pasoš mi je u redu, imam vizu i sve potrebne papire.
- Napuštamo kafić i krećemo prema parkingu, ali odjedanput nas okružiše policijska kola. Iz tri automobila izleteše naoružani panduri, uperiše mašinke na nas, staviše nam ruke iznad glave, priljubiše uz kola i počeše da nas pretresaju. Tek posle detaljne pretrage zatražiše nam isprave. Sa mojim drugarom brzo završiše - imao je nemački pasoš, a kada im ja pokazah svoju crvenu knjižicu, zgrabiše me za ruke, strpaše u kola i odvezoše. Moraće, kako mi rekoše, da provere moj identitet, a to je bilo moguće samo u policijskoj stanici. - ispričao je on.
BONUS VIDEO: MARKO OSMAKČIĆ SE VRATIO U SRBIJU - Progovorio o produkciji i njegovog diskvalifikaciji, ali i Viktoriji