KONOBAR OTKRIVA: Kada je Šaban Šaulić gost u kafani - zna se KO plaća! To nije njegov posao!
Priče o rijalitiju "Zadruga" su trenutno najaktuelnije zabavne vesti u Srbiji. Svi pričaju o tome šta se dešava na imanju u Šimanovcima, ko je koga prevario, poljubio, pljunuo, udario... Međutim, kafane su "institucije" u kojima su teme za razgovor daleko šire. Koliko god da ih majke i supruge kunu zbog alkohola, birtije nisu samo mesta na kojima se pije.
Tragom vesti o rijalitiju "Zadruga" otišli smo u Šimanovce, a tamo smo naleteli na priču o legendi kafanske muzike Šabanu Šauliću. U trošnoj, starinskoj kafani u centru mesta, iskusni konobar nam je samo rekao da svaka kafanska lektira mora da počne pričom o "kralju narodne muzike".
- Nemam ti ja pojma o toj "Zadruzi". Niti me interesuje - a onda je nastavio da pripoveda o onome što ga više zanima:
- Radio sam ti ja kao konobar 35 godina u Beogradu. Nema koga nisam služio. Pamtim u ono vreme da je najveći kralj bio Šaban Šaulić. S njim je bila čast sedeti za stolom, svi su se otimali - započinje priču naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.
Na naše pitanje kakav je "kralj narodne muzike" kao gost, da li je korektan i da li ostavlja bakšiš, on je odgovorio kao iz topa.
- Šaban je zaista korektan, ali on nije nikada ni stizao da plati. Pa da li ste vi svesni šta pitate? Ko bre da dozvoli da Šaban plati? Pa to je bio statusni simbol kada sediš s njim za stolom! Vazda su ga dovlačili Romi kod kojih je svirao na svadbama, rođendanima i ostalim veseljima. Uvek je oko njega bila velika gomila, a on ništa nije plaćao. Cehovi su bili veliki, bilo je i bakšiša, ali Šaulić tu ništa nije zaslužan! Mada, on je ipak jedini zaslužan za to! Zbog njega su to sve i radili - opisuje iskusni konobar i dodaje da su u pevačevom društvu uvek bile i lepe devojke.
- Sećam se da je često dolazio sa nekom misicom. Rukometašicom valjda, lepotica je bila. I ne samo ona... Uvek je haos bio oko njega - zaključuje priču naš izvor.
Kafanska lektira
U kafani se uživa u dobroj kapljici, ali i u čašici razgovora. A reči nas često vode do velikana koji ostaju velikani i posle gašenja poslednjeg svetla u lokalu. Da li pesmom, ili nekim drugim podvigom, upisali su se u „Kafansku lektiru“, i njihovo ime uvek se poteže kada se za stolom pretresu sve dnevne teme i prvih sedam piva, kad se ostane bez cigareta, i počne da se žali za prohujalim vremenima. Dobro došli u rubriku koja je posvećena njima!