Marinko Rokvić je bio DOBAR PRIJATELJ sa Tomom Zdravkovićem i OVAKO je pričao o njemu!
Pevač Marinko Rokvić preminuo je danas u 68. godini, od posledica kancera pankreasa. Iza sebe je ostavio neutešnu suprugu Slavicu, sinove Daria, Marka i Nikolu kao i unučiće.
Marinka ćemo pamtiti po brojnim hitovima koje je ostavio iza sebe i jedinstvenom vokalnom umeću. Malo ko zna da je jedan od pevačkih uzora Rokića bio naš legenadrni pevač Toma Zdravković, koga je upoznao davne 1974. godine na jednom nastupu, od kada nije prestao da ga sluša i divi mu se.
OSTAVIO OGROMNO BOGATSTVO: Nakon smrti Marinka Rokvića porodici ide neprocenjivi "kapital"
UDARALA GLAVOM U ZID: Maji ugrađene metalne ploče u čelo? PROSTITUKA o operaciji Marinkovićeve
TUŽAN SKUP ISPRED KUĆE MARINKA ROKVIĆA: Pogledajte ko je sve došao da isprati velikana narodne muzike
- Ja sam bio početnik kada smo se upoznali. To je bilo negde 1974. godine, kada su sve kafane i restorani u Beogradu radili do ponoći, osim "Gradskog podruma", koji je radio od ponoći do zore. I onda sam ja sa mojim muzičarima, kad završimo nastup, u dvanaest sati odlazio u "Gradski podrum", onim danima kad je Toma tamo pevao, da ga slušam i učim - pričao je jednom Marinko.
- Bio je drugačiji od svih pevača u to vreme. Ja sam, kao klinac, obožavao neke pevače koji su imali mnogo jače glasovne mogućnosti od njega, ali sam vremenom shvatio da je on poseban, jer je uspeo da svoje pevanje prilagodi svojim pesmama. On je pevao intonacijski čisto do perfekcije i imao je to visoko "ce" koje je bilo jedinstveno, tako da su svi drugi, koji su kasnije pokušavali da pevaju na takav način, bili smešni.
- Toma je u meni video talenat i dao mi mnogo saveta koji su mi puno pomogli. Tada sam imao neke uzore, a on mi je stalno govorio: "Samo beži od njih. Moraš biti svoj, ne smeš nikog da imitiraš niti da padaš pod bilo čiji uticaj." Posle smo zajedno nastupali u Budvi, na Sajmu, družili se i zaista sam mnogo od njega naučio, i o životu i o profesiji.
- Čitao sam ranije, dok ga nisam poznavao, kako se borio u životu, kako je stvarao, kako je krčio svoj put. On potiče iz siromašne porodice i sve to je verovatno ostavilo dubok trag u njegovoj duši, jer onako setne pesme kao što su "Šta će mi život bez tebe, draga" i "Dotak'o sam dno života" samo napaćena duša, puna gorčine, može da napravi. Mislim da su ta prošlost i težak put do vrha bili izvor Tomine tuge. Ali ta tuga je bila njegova unutarnja stvar, ona je za sve nas bila nedodirljiv, jer je svima oko sebe poklanjao radost i toplinu. Sve drugo je čuvao za sebe. Ali ono u šta sam siguran je to da ga je svaka njegova pesma, napisana posle nekih padova, vinula ka vrhu za tren oka.
- Ljudi kao što je Toma rađaju se jednom u sto godina. On je bio jedna plemenita duša, jedinstven i neponovljiv - govorio je Rokvić o Zdravkoviću.
