GLEDAO JE DOK SU MU UBIJALI OCA: Poznati hrvatski glumac preminuo danas, a užasna TRAGEDIJA obeležila mu je ŽIVOT!
Pero Kvrgić rođen je u Moravicama u Gorskom kotaru 1927. godine. Polazio je nekadašnju zagrebačku Zemaljsku glumačku školu i Dramski studio u Zagrebu. Kvrgić je dobio mnoge glumačke nagrade, a od tadašnjeg predsednika Republike Hrvatske Stjepana Mesića odlikovan je Redom kneza Branimira za veliki i dugogodišnji doprinos kulturi Republike Hrvatske, a 2007. godine dobio je i svoju zvezdu u hrvatskoj Ulici slavnih.
PORODICA SAOPŠTILA TUŽNE VESTI: Poznata glumica preminula u 73. godini
UMRO SAM U STARAČKOM DOMU! Napustila nas je glumačka LEGENDA ovih prostora!
Ipak, ono što je manje poznato jeste tragična životna sudbina ovog glumca, o kojoj je progovorio u jednom od intervjua.
Perov otac Milan bio je ugostitelj, a pošto glumca u detinjstvu nije zanimala škola, otac je vrlo često bio zabrinut za njegovu budućnost. Život i detinjstvo tekli su bezbrižno u Moravici gde su vozovi prolazili, a on ih kao dete sačekivao i ispraćao, sve do kobnog dana kada su ustaše odvele njegovog oca Milana.
- U Srpskim Moravicama nije bilo ustaša. Mi smo pripadali Italiji. Ali kako to već biva, jednoga su dana došli ustaše i pokupili sve odrasle Srbe. Ja sam bio u školi u Ogulinu. Toga smo dana dobili Pavelićeve spomenice. To su bile svedočanstva, Pavelić nam je svima poklonio razred. Kum Bilko mi je rekao da se ne uzbuđujem što je puna stanica uniformiranih lica. Ustaše su odveli sve Srbe kilometar i po daleko od stanice. Otišao sam do oca i pokušao ga utešiti Pavelićevim svedočanstvom - kaže glumac, ali oca to nije obradovalo.
- On je bio jako deprimiran. Gotovo me nije ni čuo. Sećam se da sam među svim onim ljudima vidio i popa Đujića. Njega sam se, onako bradatog, uvek plašio. Posle su ocu dopustili da u kući popije jednu kafu. Ja sam ga nagovarao da pobegne. Desetak metara iz kuće bila je neka šumica, mogao se tamo sakriti. Ali otac nije hteo bežati. Rekao je da nema razloga jer nije ništa kriv - ispirčao je glumac jednom prilikom da je i tada video da je ocu slomljen duh.
- Onda su ih sve potrpali u stočne vagone i tamo ih zatvorili. Na očev vagon kredom su napisali "Pokvarena roba". Poslednji sam ga put video pre nego što je sneg krenuo u nepoznato. U smrt. Njegovo lice gledalo me iz rešetaka na malom prozorčiću. Žene su plakale. Prašina. Bilo je grozno - setio se glumac.
- Otac se više nikad nije vratio. Ubijen je, prema nekima, na Velebitu. Tada sam se prvi put napio u životu. Napio sam se s jednim prijateljem koji je takođe ostao bez oca. Bilo je to pijanstvo iz očaja. Došao sam kući, stao ispred ogledala i gledao svoje pijane grimase - otkio je glumac.
Majka Julijana bila je Slovenka, koja se ceo život borila za svoju decu, pošto je ostala bez muža bavila se prodajom svinja kako bi preživeli, a Pero je nakon svega završio u partizanima, gde je upoznao mnoge umetnike i tu je i počela njegova glumačka karijera. Nakon rata, to mu je bila profesija.