ROKI VULOVIĆ JE OPEVAO SRPSKE JUNAKE, A SLUŠA GA CEO SVET: "U mojim pesmama nema mržnje, to osećaju i Hrvati i muslimani"
Bilo je ratnih pevača, bilo i biće, ali jedan je Rodoljub Roki Vulović, profesor u penziji. Ne morate biti srpskog porekla da bi vam krv jače tekla venama kada krenu stihovi da se nižu o epskim junacima '90-ih godina XX veka kao što su Ljubiša Savić Mauzer, Jovan Mićić Kikor, Zoran Lopandić i ostala vojna lica iz Rokijevih pesama sa kojima je on služio, sa kojima se družio i koje je upravo on, pored njihovih dela, sačuvao od zaborava istorije.
Sedam godina od LUISOVE smrti: Ljubiša, sviraj Dudu – još JEDNOM! (FOTO)
Nije lako ostati čestit, ne uvrediti protivnike i neprijatelje bilo da su zaslužili ili nisu, već samo imati jednu svrhu u svojim pesmama, a to je jačanje morala svojih trupa i svog naroda. To je bio Rokijev način i zato su njegove pesme prepoznate po estetici i raskoši emocija čak i među Bošnjacima i Hrvatima, a o ostalim narodima sveta da i ne govorimo.
- Moje pesme su patriotske, nisu nacionalističke. U njima nema ni trunke mržnje, samo ljubav prema otadžbini i svom narodu. To osećaju i Hrvati i muslimani i nikada nisam imao problem sa njima. Čak ima mnogo primera gde mi se isti javljaju i upućuju reči hvale za moj rad. Nigde nisam zabranjen. U mojim patriotskim pesmama slušaoci su ponovo prepoznali ljubav, ovaj put prema otadžbini i ljudima koji su čvrsto stali na branik iste. Dobro sam poznavao ljude o kojima sam pisao, bio sam vojnik, profesor, a neki od njih su bili i moji đaci. To su bili čestiti ljudi, neki od njih i školovani oficiri koji su profesionalno radili svoj posao štiteći svoj narod i porodice. Nažalost, veliki broj tih junaka nisu više među živima - priča Vulović, posebno se osvrćući na nedavnu smrt komandanta Jovana Mićića Kikora, koja je u njemu ostavila značajan ožiljak.
- Vest o smrti Kikora me je duboko potresla. Gledao sam počasni stroj koji odaje poslednju poštu još jednom heroju koji će ostati da živi u uspomenama svojih saboraca i mojim pesmama.
Kafanska lektira
U kafani se uživa u dobroj kapljici, ali i u čašici razgovora. A reči nas često vode do velikana koji ostaju velikani i posle gašenja poslednjeg svetla u lokalu. Da li pesmom, ili nekim drugim podvigom, upisali su se u „Kafansku lektiru“, i njihovo ime uvek se poteže kada se za stolom pretresu sve dnevne teme i prvih sedam piva, kad se ostane bez cigareta, i počne da se žali za prohujalim vremenima. Dobro došli u rubriku koja je posvećena njima!
SINANE, HVALA TI, HVALA ZA SVE! Poslednji pozdrav legendi koja nije pevala rečima, već srcem
Trebalo bi istaknuti da je Vulović verovatno srpski pevač koji je najpopularniji u inostranstvu i kultni status koji danas ima možda je i misterija, a svakako tema, za mnoge sociologe. Rokijeve pesme imaju milione pregleda na Jutjubu, dok su komentari koje ćete naći ispod tih video snimaka napisani na srpskom jeziku – ali recimo u svega 1% slučajeva. U onih ostalih 99 su isključivo na engleskom, a kada slušaoci uz svoje pozdrave napišu i državu odakle su, imena tih zemalja variraju od Letonije, Finske, Norveške sve do teritorija Južne Afrike, Dalekog istoka i Kanade. Iako nas je sa istoka i zapada, sa severa i juga gazila čizma kroz stoleća duga, ipak je u ovom slučaju najbitnije prepoznato u svim zemljama sveta, bile nam prijateljske ili ne - kvalitet.
Muzički potkovani Vulović, sa svojom instrumentalnom artiljerijom i velelepnim stihovima, sigurnim glasom gađa direktno u srce kada ga slušate, a kad uz sve to gledate i spotove snimane na stvarnoj liniji vatre u kojima kršni srpski junaci jurišaju, pucaju i zauzimaju položaje, to je efekat koji se ne može doživeti ni od jednog drugog umetnika. A Roki je upravo to. Njegovi počeci u muzici su bili skromni i povučeni poput njega samog, ali je sada u poznim godinama stigla sva popularnost koju je kroz život zaslužio, a koju nije imao čak ni kada je stvarao svoja najznačajnija dela. Tom manjku slave u mladosti je doprinela i životna odluka, koja se, gledano i sa te i sa ove distance, nikako ne može nazvati lošom. "Knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporci."
- Nakon zapaženog nastupa na omladinskom festivalu u Subotici, snimio sam i svoj prvi singl za muzičku produkciju RTB. Osnovao sam svoju rok grupu "DARM" sa kojom sam organizovao nastupe u gradovima koji gravitiraju mom rodnom gradu Bijeljini i svi ti nastupi bili su veoma posećeni. Kao student mašinskog fakulteta i kao nova muzička nada gostovao sam na mnogim radio i TV stanicama bivše države. Bio je to i prelomni trenutak u mom životu i karijeri: opredeliti se za dalje tj. profesionalno bavljenje samo muzikom ili završiti fakultet. Odlučio sam se za ovo drugo, a muzika je ostala i dalje moja velika ljubav i moj hobi. Komponovao sam muziku, pisao tekstove i snimao poneki album i nastupao bez velike želje da ostvarim neku popularnost. Nisam ulagao u marketing, a ljudi koji su me slušali osetili su emocije koje prenosim i to mi je bilo dovoljno uz posao koji sam radio - otkriva Roki za "Kafansku lektiru".
Za druge se ne navija, Srbija se voli
Ono što je bilo tema pre mesec dana jeste Svetsko prvenstvo u fudbalu. U Srbiji su se lomila koplja oko najlepših želja Hrvatima, da li je taj stav u određenom delu našeg naroda ispravan i da li je u redu tako lako preći preko istorije, ali i trenutne političke klime u toj zemlji, te im bez ustezanja pružiti podršku čak i kada je najpopularnija igra u pitanju.
- Na Svetskom prvenstvu sam kao pravi patriota navijao za Srbiju. Ništa drugo me nije zanimalo - kratko, odsečno, koncizno i srčano je odgovorio Roki na ovo pitanje.
Sa istim sigurnim, odmerenim i pre svega zdravorazumskim stavom počeo je da stvara muziku i u toku rata na prostoru bivše Jugoslavije. Njegove reči su dopirale do srpskih vojnika poput nektara za snagu, a narod je takođe u Rokijevim stihovima video nadu, što je sličan efekat kakav su imale srpske epske pesme raspoređene po ciklusima koje se i danas uče u osnovnim i srednjim školama. Vulović smatra da ko poznaje istoriju dobro zna da su epske pesme čuvari tradicije i identiteta jednog naroda, pa je tako bilo i sa numerama koje je tokom bitaka stvarao.
Bilo da su u pitanju spevovi o herojima i divizijama ("Panteri, panteri", "Hej hej, Kikore", "Kapetane Laziću"), bilo da su elegije ("Kućni prag", "Balada o ratniku"), bilo pesme čisto rodoljubive prirode ("500 godina", "Republiko Srpska"), one su bile i ostale svedoci rata i svedoci stanja duha srpskog naroda u tom trenutku. Komercijalni uspeh koji su i tada postigle nije bio zanemarljiv, a čitav prihod od prodaje ploča i kaseta je išao u vojni fond, na lekove i sanitetski materijal. U ovim godinama su nakon četvrt veka doživele potpunu revitalizaciju i svetsku slavu, jedan Jutjub kanal je zapravo zaslužan što su se svi snimljeni spotovi našli na internetu i što su ponovo postali dostupni ljudima, kao i za činjenicu da svaki video snimak ima engleski titl.
- Naravno deo zahvalnosti za ponovnu aktuelnost i uspeh dugujem Jutjub kanalu "Kocayine", jer su oni marketinški podržali sve moje pesme, što sam ja u mladosti svesno propustio - reči su koje slavni ratni pesnik upućuje svojim promoterima i prenosiocima Rokijeve reči u popularnoj kulturi.
Manje poznati deo stvaralaštva Rodoljuba Rokija Vulovića predstavljaju sve one pesme koje nisu o građanskom ratu. On je naime snimio svega tri albuma sa epskom tematikom, dok su njegovi i raniji i kasniji radovi pre svega okrenuti uobičajenijim lirskim temama i iako je pre rata svirao između ostalog rok muziku, kasnije se okrenuo nešto više narodnoj, sve do današnjih penzionerskih dana. Ipak, kafana mu je, kao što junaku naše rubrike i dolikuje, ostala sveta institucija.
- Pevao sam u mnogim kafanama. Atmosfera koja je pre nekoliko decenija vladala je bila posebna, prisna, uvek se tražila stolica više, a ljudi su odlazili srećni, puni pozitivne energije. Danas toga više nema - sa setom se prisetio nekih boljih kafanskih vremena, ne želeći ipak da detaljnije otkrije kako se ta čar izgubila i gde smo pogrešili u međuvremenu.
Iako je sada već davno bilo doba kada je ratni vihor nosio sve pred sobom, iako oprosti možda dođu, a možda i ne dolaze, zaborav se nikada ne sme dogoditi. Srbi su skloni brisanju iz sećanja svega što je bilo ružno, ali zaboravljamo da nas je upravo i to jačalo i ojačalo, pa kao što su srpski narod nosile pesme Rokija Vulovića u vreme stradanja, tako i danas bi trebalo da nam posluže da se podsetimo svoje istorije i svojih velikana. Slike porušenih kuća, spaljenih domova, najhrabrijih dobrovoljaca i Rokija, kako sa naočarima i u uniformi stoji u epicentru beležeći krvave trenutke, to su slike koje hteli ili ne, moramo upamtiti. I kao što smo zahvalni neznanim i znanim narodnim pesnicima koji su nam patriotske osećaje u venama kroz vekove jačali, tako smo i u ovim konfuznim vremenima zahvalni njemu, najvećem - Rodoljubu.