"JEDVA SMO SPASILI ŽIVU GLAVU!" Komšije nakon 12 godina od ubistva Ksenije Pajčin otkrile šta se desilo
Pevačica pobegla glavom bez obzira iz zgrade u kojoj je ubijena Ksenija, veruje da je ovo mesto ukleto!
Šaška Karan odselila se iz zgrade u kojoj je ubijena Ksenija Pajčin jer je verovala da je to mesto ukleto. Pevačica je stalno nalazila tragove vradžbina, bila je na korak od razvoda, izbegla je silovanje na ulazu zgrade, karijera joj je bila na dnu... Zato je rešila da se odseli.
UMRO JE U NAJGORIM MUKAMA! Voditelj je izveo iz Bele kuće, zadrugarka ostala bez najmilijeg člana! STRAVIČNA NESREĆA
VANREDNO UŠLA U BELU KUĆU: Na vratima imanja pojavila se bivša ZADRUGARKA, svima PALE VILICE kad su je videli
PRIZNAO DA JE I DALJE VOLI: Bivši od Maje saznao da ulazi u Zadrugu, pa zakukao na sav glas! Šopićka umešala prste
Pevačica je od novembra 2002. do juna 2010. godine živela u stanu u beogradskoj Nikšićkoj ulici, gde je dens zvezdu 16. marta 2010. ubio maneken Filip Kapisoda, a zatim izvršio samoubistvo. Bivšoj učesnici „Zadruge“ dešavale su se čudne situacije - porodica joj se raspadala, bila je na korak od razvoda, izbegla je silovanje, nailazila je na tragove vradžbina...
- Saška je s mužem Aleksandrom i ćerkom Miljom svakodnevno doživljavala pakao u starom kraju. Iznajmljivali su stan baš u zgradi u kojoj je živela Ksenija Pajčin. S njom se nisu družili, ali redovno su razgovarali kada se sretnu. Saška ju je volela i uvek ju je hvalila. Kada je devojka ubijena, moja ćerka je to teško podnela. Čak joj ni na sahranu nije otišla jer je bila potresena. Od te večeri počele su da se dešavaju još čudnije stvari - ispričala je Saškina majka i dodaje.
- Saška je imala problem s ćerkom, koja je noćima plakala zbog košmara, svađala se s mužem i malo je falilo da se razvedu jer su njemu pakovali aferu s radnicom, karijera joj je bila na samom dnu... Stalno je čula neke čudne krike, nalazila je kosti na pragu, čak je malo falilo da bude silovana na ulazu. Komšije su takođe prolazile kroz agoniju, mnogi su prodavali stanove i odlazili odatle. Pričalo se da je to mesto ukleto jer je nekada tu bio logor u kom su Nemci ubijali Srbe. Više nisu mogli da izdrže i otišli su dva meseca posle Ksenijine smrti.
I Saškin muž Aleksandar Gazivoda takođe je tad potvrdio naša saznanja.
- Tačno je sve. To je loš period. Jedva smo spasli živu glavu - kaže Aleksandar. Oni su se odatle odselili u drugi deo grada, a Aleksandar Gazivoda otkriva detalje.
- Saška je prilično sujeverna. Kada se izdešavalo to sa Ksenijom, nju je to potpuno poremetilo. Ona je tu devojku volela kao svoju ćerku. Ona je bila vrlo kulturna i šarmantna, vaspitano i divno stvorenje. Ma Saška ju je mnogo volela. Ta smrt je nju toliko pogodila, ja nisam pamtio da je Saška toliko bila skrhana, mesecima ju je držalo. Ja na sahranu nisam mogao da odem - kaže Aleksandar Gazivoda.
- I nama su se dešavale u toj zgradi raznorazne stvari. Umalo i da se razvedemo. Ne možete da verujete kakve smo probleme imali sa ćerkom. Naša Milja je tada imala 12 godina, svake noći budila se u jedan i plakala po 15, 20 minuta, nije mogla da prepozna ni mene ni majku. To su bile strašne scene. Saška je to povezivala sa Ksenijom. Mi smo na kraju morali da odemo odatle. Prodali smo zajednički stan na Voždovcu. To je bio loš period za nas. Saška u tu zgradu nije mogla da uđe, to je bilo užas, jedva je dočekala da se odselimo i to se dogodilo ubrzo posle Ksenijine smrti. I danas, nakon toliko godina kad god pomislimo na to obuzme me jeza, najradije bih da sve to zaboravim - rekao je tad Saškin suprug.