KAO I LJUDI: Psi u starosti počinju da ZABORAVLJAJU - ovo im može pomoći
Zastrašujuće slična Alchajmerovoj bolesti kod ljudi, pse sve češće muči pseća kognitivna disfunkcija (CSD). Slično kao i ljudi, u kasnijim godinama ljubimci mogu da počnu da zaboravljaju osnovne stvari.
Ukoliko primetite da se vaši ljubimci često bude u toku noći, ponašaju se dezorijentisano ili da laju bez razloga, da se gube po kući, to bi mogli biti jasni znaci da pas pati od ove bolesti.
REŠITE SE ZABLUDA I PREDRASUDA! Dokazano: Psi deluju BLAGOTVORNO na zdravlje vaše dece!
Napredovanje bolesti obično je vrlo postepeno i često se rani simptomi otpisuju kao normalna posledica starenja. Da biste utvrdili da li je ponašanje vašeg ljubimca zaista posledica ove bolesti, potrebno je da psa odvedete kod veterinara koji će obaviti testove pomoću kojih će utvrditi da li vaš pas pati od CDS. Za pse kojima je dijagnostikovana ova bolest postoje recepti koji se propisuju kako bi se ona prevazišla. Uz pomoć "mozgalica" koje možete uraditi kod kuće, drugačijem pristupu šetanju vašeg psa i izmenom režima ishrane, koje ćemo opisati u ovom tekstu, možete sprečiti ili usporiti progresiju ovog stanja i na taj način držati mozak svog ljubimca oštrim.
Takođe, bez obzira na to da li vaš pas pati od CSD ili ne, vi možete reagovati preventivno i sačuvati mozak svog seniora. Čak i ako imate štence, vežbama možete da svedete rizik od ove bolesti na minimum i tako očuvate zdravlje njihovog mozga i u kasnim godinama.
IGRICE
Jedna od najboljih stvari koje možete uraditi za svog psa jeste da mu obezbedite mentalnu stimulaciju koja će pomoći da se uspore neurološki znakovi starenja. Vodite ga u redovne šetnje, ali nemojte uvek ići istim putem, igrajte se češće s njim, naučite ga novim trikovima. Češće mu dajte da se igra s "pazl" igračkama jer one deluju stimulativno na mozak. Istraživanja su pokazala da "pazl" igračke pomažu u preventivnom smislu, odnosno onemogućuju pojavu ove opake bolesti. U ovu grupu spadaju sve igračke koje od psa zahtevaju da reši zagonetku kako bi dobio nagradu.
Potrebno je mnogo posvećenosti, rada i vremena! Proverite da li ste spremni da imate psa!
HRANA
Kao i ljudi, psi mogu da pretrpe promene u mozgu kao što su akumulacije beta-amiloidnog i oksidativnog oštećenja. Naučnici su došli do zaključka da su ove fiziološke promene u vezi s razvojem CSD. Antioksidanti su često korišćeni u lečenju ljudi od sličnih bolesti, a lekari su korišćenjem antioksidanata u lečenju pasa od njihove verzije Alchajmera, došli do zanimljivih i obećavajućih rezultata. Otkrili su da su stariji psi kojima je davana hrana obogaćena antioksidantima za samo dve nedelje demonstrirali poboljšano učenje i poboljšano snalaženje u prostoru. Kad je ova ishrana bila kombinovana s mentalnim stimulacijama (šetnja, stanovanje s drugim psom i ponavljanje obuke), efekti ovog programa bili su još veći. Ovakvi rezultati ne treba da čude, jer su naučnici u testovima koji se koriste za merenje prostorne memorije kod starijih pasa i njihovu sposobnost da prepoznaju objekte i predmete, kao i da se prilagođavaju novim situacijama, otkrili da stariji psi posle korišćenja ishrane obogaćene antioksidantima pokazuju bolje rezultate nego psi koji su jeli uobičajenu hranu. Tipičan antioksidant sadrži vitamine E, C, L, kao i lipoinsku kiselinu, ali i ekstrakt voća i povrća. Naravno, najbolje bi bilo da se, ukoliko odlučite da svog psa stavite na ovakav režim ishrane, posavetujete s veterinarom, ali ovde ćemo navesti nekoliko kombinacija ishrane koje možete da probate.
Vitamin E
Za manje rase pasa preporučljivo je do 100 miligrama ovog vitamina na dan. Za veće rase do 400.
Vitamin C
Vitamin C je veoma siguran vitamin koji obično zahteva veće dnevne doze da bi rezultati njegovog uzimanja bili vidljivi. Ipak, pokušajte da svog psa hranite sa 50 do 100 miligrama na dan, u zavisnosti od njegove veličine.
Voće i povrće
Neka od ukupne ishrane vašeg psa deset odsto obavezno čine voće i povrće. Svakodnevno uvrštavanje šarenog voća i povrća daće odlične rezultate po mentalno ali i fizičko zdravlje vašeg ljubimca. Najbolje bi bilo da koristite: borovnicu, maline, spanać, šargarepu, paradajz… Ali budite oprezni – s većim količinama voća i povrća u ishrani ljubimca možete opteretiti njegov stomak.
Preventiva za štence i mlade pse
Iako su istraživanja koja su se bazirala na ishrani obogaćenoj antioksidantima pokazala pozitivne efekte samo na starijim psima, možda ćete poželeti da započnete da „hranite mozak” svog psa dok je on još mlad kako biste izbegli probleme s ovom bolešću kad on dođe u starije godine. Istraživanja su pokazala da su štenci koji su jeli hranu baziranu na ribljem ulju postizali bolje rezultate u dresiranju i memoriji nego oni koji nisu. Ovo takođe ne čudi jer je poznato da su štenci čija je majka u trudnoći jela ovakvu vrste hrane kasnije brže razvijali mozak i nerve. Zato, ako je vaša keruša gravidna, postarajte se da joj makar dva ili tri puta nedeljno spremite hranu čija je baza na ribljem ulju. Ako sami spremate hranu za ljubimca ili trudnu ženku, ne bi bilo loše da u nju dodate i malo lososovog ulja. Ukoliko im poslužujete suvu hranu, ne posužujte im ribu više od jedanput nedeljno.
Zdrav način života koji uključuje fizičku aktivnost, društveni angažman i kognitivno poboljšanje aktivnosti, uz odgovarajući unos antioksidanata, pokazano je, smanjuje rizik od razvoja neurodegenerativne bolesti kako kod pasa tako i kod ljudi. Zato, da biste sačuvali mentalno zdravlje – kako vaše tako i vašeg ljubimca – razmislite o deljenju hrane zasnovane na voću, povrću i ribljim uljima sa svojim psom.
Najnovija studija otkrila da su ove životinje na antidepresivima?! (VIDEO)
Sličan mozak
Da psi mogu da obole od bolesti slične Alchajmeru ne bi trebalo da čudi. Jer mozak čoveka i njegovog najboljeg prijatelja psa iznenađujuće je sličan, barem što se tiče komunikacije i emocija. Pokazala je to nova studija objavljena u časopisu Current Biology. Inače, to je prva studija koja je uporedila moždane funkcije između čoveka i životinja koje nisu primati, a pokazala je da obe vrste slušaju emociju kad neko komunicira. Ljudi, na primer, mogu reći ako osoba zvuči tužno ili srećno, a psi to takođe mogu.
- Psi i ljudi dele slično društveno okruženje. Naši rezultati ukazuju na to da oni takođe koriste slične mehanizme u mozgu kako bi procesuirali društvene informacije - izjavio je Atila Andics iz Mađarske akademije nauka.