ISUS PRE ISUSA: Borio se za SIROTINJU i poginuo, RAZAPELI su njih 6.000, stradali za slobodu! VIDEO

Danas je Uskrs, veliki hrišćanski praznik, pa možda nije na odmet da se podsetimo još jednog čoveka koji je, poput dobrog Isusa Hrista, stradao boreći se za ponižene i obespravljene. 

U pitanju je Spartak (111- 71), gladijator iz Trakije, koji je, zajedno sa još trojicom boraca, pobegao iz okova rimske imperije i bio je vođa Trećeg ustanka robova, poznatog i pod nazivom Spartakov ustanak. 

Naravno, Spartak se dosta razlikuje od raspetog Isusa Hrista, pre svega zbog toga što se nasilnim sredstvima borio protiv Rimljana. Pre nego što je postao gladijator, dezertirao je iz rimske vojske koju je duboko prezirao, pa je organizovao i razbojničku grupu. 

Godine 73. pobegao je sa grupom gladijatora, a pri tom je ukrao i kola puna oružja. Rimljani su poslali dve legije protiva Spartaka, ali ih je on bez veće muke porazio. Problem Rimljana bio je i taj što su robovi pravili pobune na sve strane širom carstva. Na Spartakov kamp, koji je bio smešten u Napulju, slali su i neiskusnu vojsku, koju je Spartak sa svojim ustanicima razarao bez previše napora. 

Spartakova slava se pročula, pa je uskoro njegova vojska, sastavljena od odbeglih robova, brojala čak 120.000 ljudi, među kojima je bilo i žena i dece (oni se nisu borili). Ova opasna armija gnevnih ljudi bila je veoma efektna i uspesi u borbama su se nizali. Možda prvi put u dotadašnjoj istoriji, Rimski senat je počeo da paniči. 

Ipak, dani slave za Spartaka i njegove hrabre borce bili su kratkog daha. Godine 71, Senat na velikog vođu obespravljenih šalje čitavih osam legija pod čeličnim vođstvom Marka Licinija Krasa. Robovi su padali kao snoplje pred Krasovim legijama, na kraju shvativši da im s leđa prilazi rimska vojska pod vođstvom Pompeja i Marka Lukula. Znajući da su opkoljeni, robovi su krenuli u poslednji junački napad na Krasove legije, ali nisu imali nikakvu šansu - potpuno su poraženi i uništeni.  

Kako to već biva, vojskovođe Pompej i Kras pobedu protiv Spartaka iskoristili za uspon u političkoj karijeri, pa su već 70. godine p. n. e. izabrani za konzule. 

Mnogo robova je ubijeno tokom samih borbi, a njih 6.000 je preživelo. Svih 6.000 boraca za slobodu razapeto je krstove duž puta od Kapue od Rima. 

Spartakov ustanak je od tada, pa do danas, ostao simbol borbe obespravljenih protiv tlačitelja i sile. Spartakov život otelovljen je u nizu filmova, knjiga i serija. 

Svakako, napoznatiji je film "Spartak" velikog režisera Stenlija Kjubrika iz 1960. godine, u kojem naslovnu ulogu igra Kirk Daglas. U njemu je i legendarna scena u kojoj robovi ustaju jedan za drugim i govore: "Ja sam Spartak", iako im je obećano pomilovanje ako izdaju velikog Spartaka. Inače, Spartak je poginuo u borbi, a u filmu je prikazano da je raspet zajedno sa svojim saborcima, što je svakako efektnije za umetničko delo.