Jul i avgust nisu jedini u nizu koji imaju po 31 dan: Pravilo 30-31 narušeno je zbog njega (FOTO)
Gaj Julije Cezar, je kao što znate bio najveći i najslavniji rimski vojskovođa. Pored toga što se bavio politikom, bio je pisac, a bavio se i naučnim radom. Julijanski kalendar je dobio ime po Juliju Cezaru, koji ga je uveo u upotrebu 45. godine pre Hrista.
Cezar je bio odredio da neparni meseci u godini imaju po 31. dan, a parni po 30 osim februara koji u prostoj godini ima 29, a u prestupnoj 30 dana. Meseci su se zvali: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November i December.
STRAVIČNO! Njena opuštena šetnja se pretvorila u KOŠMAR! Ovaj pakao će pamtiti doveka (VIDEO UŽASA)
Godine 44. pe nove ere, mesec Quintilis je preimenovan u Julijus u slavu Julija Cezara.
Godine 8. nove ere prvi rimski car Oktavijan Avgust naredio je da se ispravi tada uočena greška u julijanskom kalendaru i odlučeno je da se jedan mesec nazove njegovim imenom. Kako je on najviše ratnih pobeda odneo u mesecu Sextilis-u upravo taj mesec nazvan je po njemu avgust. Ali, taj mesec je imao 30, a onaj nazvan po Juliju Cezaru, jul 31. dan piše sajt duhoviti.com.
ŠOK na ulicama Beograda - Gospođa šetala u obući od koje će vam zastati KNEDLA U GRLU! (FOTO)
I nastao je problem, kako da Avgustov mesec ima manje dana od Cezarovog? Rešili su ga tako što su uzeli jedan dan iz februara i prebacili ga u avgust. Da ne bi tri uzastopna meseca imala po 31. dan, iz septembra su jedan dan prebacili u oktobar a iz novembra u decembar. To je dužina meseci koja važi i dan danas.
Julijanski kalendar
Julijanski kalendar koristio se u celoj Evropi do 16. veka, kada su države počele da prelaze na novi Gregorijanski kalendar. Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine hrišćanska crkva je prihvatila julijanski kalendar za svoj zvaničan kalendar. Tvorac kalendara je grčki astronom Sosigen.
BIZARAN OBIČAJ: Bacaju bebe sa 10 metara visine, razlog će vas ŠOKIRATI! (VIDEO)
Po Julijanskom kalendaru, svaka godina čiji je broj deljiv sa četiri je prestupna i sadrži 366 dana, dok ostale sadrže 365 dana.
Pre Hristovog rođenja, u julijanskom kalendaru godine su brojane od osnivanja Rima, 753. pre naše ere.