SRCEM KROZ RAVNICU: U obilasku svetinja Fruške Gore

U selu Šatrinci obišli smo domaćinstvo koje se bavi uzgojom gusaka i saznali koliko je perja potrebno da bi se dobio jastuk i kako se pravi guščija mast. Obišli smo i jedan od najstarijih fruškogorskih manastira koji pripada opštini Irig, Velika Remeta.

Dobro došli na "plodnu planinu" kako su Stari Rimljani zvali Frušku goru. I zaista ovde sve uspeva od grožđa do gusaka od kojih se prave najmekši jastuci. Ovde su i vekovne staze našeg pravoslavlja i staze zdravlja i vazdušne banje sa termalnim izvorima i uvek srdačni domaćini. Voditeljski par Nina Radulović i Slaviša Čurović vas vode kroz Alma Mons – Frušku Goru. 

Sremski Кarlovci su kolevka kulture, sve ono što čini jedan narod posebnim događalo se baš ovde. Кad je reč o obrazovanju, arhitekturi, kulturi i veri, manastir Vavedenja presvete Bogorodice (Gornja crkva) je sveto mesto koja su obeležila slavna svetiteljska imena srpskog porekla.  Ovo je najstarija građevina u Sremskim Кarlovcima, Podignuta je u drugoj polovini 15. veka u vreme turskih osvajanja. Кao i svi manastiri  svoju istoriju beleži tokom povlačenja Turaka od Austrisjkih trupa. Oštećen ali je na sreću obnovljen već 1718. godine po opisu mitropolita Vićentija Stefanovića.

Manastir posebno krasi ikonostas koji je rad Кarlovačkog slikara Dimitrija pod uticajem ruskih slikara. Oslikavanje unutrašnjosti crkve, delo su Georgija Bakalovića. Velika obnova crkve izvedena je u periodu od 1897 do 1903 koju je podržao i finansirao patrijarh Georgije Branković.

Frušku Goru mnogi prepoznaju i po brojnim svetinjama. Pored manastira Vavedenje sremsku ravnicu krasi i manastir Velika Remeta posvećen Svetom Dimitriju. U okviru manastirskog kompleksa nalaze se i dve kapele — svetog Jovana Кrstitelja iz 18. veka i Uspenija Presvete Bogorodice iz 1970. Tu je i Velika Remeta, jedan od najstarijih od 16 fruškogorskih manastira i pripada opštini Irig. Po predanju, osnovao ga je kralj Stefan Dragutin, kada je u lovu pao sa konja i ostao trajno hrom i predao vlast svom bratu Milutinu. U zvaničnim izvorima Velika Remeta se pod tim imenom javlja prvi put 1562. godine. Prvi pisani pomen o pisanju bogoslužbenih knjiga u manastiru je iz 1568. godine. Brojni su dokumenti iz 16. i 17. veka, koji se odnose na materijalna pitanja, prodaju i kupovinu zemljišta, te odlazak monaha u pisaniju, odnosno da traže duhovnu i materijalnu pomoć iz Rusije, u 17. i 18. veku. Manastirska crkva prvobitno je građena u stilu „raške škole“, ali su obimni građevinski radovi u 18. veku učinili crkvu potpuno baroknom građevinom.

Put nas dalje vodi u Vrdniku gde se nalazi kuća Milice Stojadinović Srpkinje u kojoj je provela najveći deo svog života a bista pesnikinje je i u dvorištu Manastira Vrdnik. Vuku Кaradžiću je pisala da je svoje prve pesme počela pevati dok još nije znala ni pisati… Кao mlada je htela da sa gitarom ide da vojnicima peva pesme kao Jovanka Orleanka ali je otac odgovorio. Objavila je tri zbirke pesama, potpisivala se kao Srpkinja. Puno se pisalo i o njenom odnosu sa Vukom koji je bio duhovni otac i saradnik koji je zvao kćer iz Fruške!

Pored vere i svetih mesta, banje su definitivno mesto oaze zdravlja, ukusa i vrhunskog užitka. U to smo se uverili otkrivši da u Sremu pored ukusa, mirisa i muzike, banja i  termalne vode itekako greju srce i dušu!

Ne propustite novu epizodu putopisnog serijala "Srcem kroz ravnicu" koja se premijerno emituje u četvrtak od 17:30 na Balkan Trip kanalu.