fbpx
Skip to main content
vuk

VEROVANJE KOJE OPSTAJE VEKOVIMA: Evo zašto se smatra da su Srbi nastali od VUKA (FOTO)

Foto: Profimedia
Karakter ove divlje životinje svojstven je svakom Srbinu.

Smatra se da svaki narod vodi poreklo od neke životinje, bar je tako tvrdio istoričar religije i profesor Veselin Čajkanović.  Za Srbe se veruje da je njihov mitski srodnik i predstavnik vuk.

U natprirodnu snagu vuka Srbin je bez sumnje verovao i nje se bojao. Svaki postupak koji bi mogao čoveka da dovede u bliski susret sa vukom se pažljivo izbegavao. Ime ove životinje se nije smelo spominjati, pa su se umesto reči vuk koristili različiti drugi nazivi: napomenik, kamenik, pogan, onaj iz gore…

Vuk
Foto: Profimedia

Kako je Srbin verovao u snagu vučijeg imena govori i to da se u kućama, u kojima su deca često umirala, novorođenčadima davali imena: Vuk, Vukan, Vukašin, Vijuca, Vujadin, Vičica, Vukica…

Nekada je bilo zabranjeno ubiti vuka. Seljak se smeo braniti od njega, ali nije ga smeo usmrtiti. To je dovelo do masovnog množenja vukova, pa su vlasti bili prinuđeni da reaguju i meštanima su podelili otrov kako bi potamanili vukove; međutim, svi do jednog meštanina su odbili da to urade.

vuk gleda iza drveta
Foto: Profimedia

Srbina za ovu životinju vezuje ćud. Vuk je lako prilagodljiv teškim uslovima i spoljnoj okolini, dok mu, sa druge strane, moralni karakter ostaje nepromenljiv govori i poznata srpska poslovica: Vuk dlaku menja, al’ ćud nikako.

- Vuk dobro oličava jednu ljudsku silu koja je veoma složena i raznolika, a njena najupadljivija pojavnost je urođena potreba za slobodom, kao osnovnim uslovom života. Vuka nije moguće pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim, kao njegovog dalekog rođaka, psa... Za tu slobodu vezan je i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa, bez premca među životinjama, a i među ogromnom većinom ljudi. Kod vuka je etika isto što i pamet. Vuk ne trpi nikakve kompromise koje vidi kao izdaju svoje etike ili prirode. Rekao bih da u tim svojstvima vuka počiva objašnjenje istinskog uzorka omraze koju uživa kod onih što zavide tuđem slobodoljublju i plemenitosti, jer ih ne poseduju - napisao je Dragoš Kalajić u svom romanu "Poslednji Evropljanin".

Vuk
Foto: Profimedia/ilustracija

U našoj kulturi i tradiciji vuku su posvećeni i mnogi praznici i rituali. 

Vukove su predstavljali i vučari, koji su se obično oko Božića okupljali po selima. Nosili su slamom napunjenu kožu vuka, a neki su se i ogrtali njome. Išli su od domaćinstva do domaćinstva, pevali prigodne pesme i skupljali darove. Ovaj običaj je do danas sačuvan u istočnijim krajevima Srbije.

O verovanju u natprirodnu moć vuka govori i to da se uzimala kost, zub ili koža mrtvog vuka i nosila kao zaštita od nečistih i mračnih sila, kao amajlija.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD zanimljivosti

SD uvrnuto

SD ljubimci

Vremenska prognoza
Mestimično oblačno
11 Beograd