Za ishranu u EU odobren i treći INSEKT, biće dostupan ZAMRZNUT, OSUŠEN ILI U PRAHU
Na listu insekata bezbednih za ljudsku ishranu Evropska komisija je, pored skakavaca i larvi brašnara, nedavno dodala i - cvrčke. Kućni cvrčak (Acheta domesticus) će na tržištu zemalja EU biti dostupan u celosti - zamrznut, osušen ili u prahu, kao sastojak drugih prehrambenih proizvoda.
Ovaj alternativni izvor proteina, koji bi, kako navodi Evropska komisija, mogao da olakša prelazak ka održivijem sistemu ishrane, još nije zakonski prihvaćen u Srbiji. Kada bi mogao da bude - još je nepoznanica, iako bi za upotrebu insekata u ljudskoj ishrani dozvola mogla da bude dobijena vrlo brzo, kaže za docent dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koji se jestivim insektima bavi već sedam godina, prenosi portal N1 i "Kurir".
DECI STIGLE BANANE U ŠKOLU, a ONO što je nađeno U NJIMA će vas frapirati: Nadležni ODMAH REAGOVALI
(VIDEO) JATO PTICA SE SRUŠILO NA ULICU! Sigurnosna kamera sve snimila: Crni OBLAK završio na zemlji
- Smatram da su građani naše države u poslednjih nekoliko godina, moguće i decenija postali "kosmopoliti", te bi se hrana od insekata pre svega smatrala egzotikom. Ali, verujem da bi konkurentnom cenom ova hrana u narednih 10 do 15 godina mogla da postane takmac tradicionalno korišćenim mesima - kaže Miloš Petrović, docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
On se, kako priča, jestivim insektima bavi od 2015. godine na Departmanu za Fitomedicinu ovog fakulteta. U toku izrade svoje disertacije je, kako ističe, koristio i više nego popularnu vrstu velikog brašnara (yellow mealworm / Tenebrio molitor) koju je te 2015. godine prvi put uzgojio sa željom da mu se odradi nutritivni sastav.
- Laboratorija za entomologiju, u kojoj radim, tada je započela sa ogledima koji su koristili insekte iz familije Tenebrionidae (kod nas se zovu mračnjaci), kojoj Tenebrio molitor i pripada. Cilj tih ogleda, a neki se i dalje izvode, bio je mogućnost uzgoja ove vrste na različitim supstratima koji se u poljoprivredi smatraju otpadnim - ističe Petrović.
Cvrčci se uzgajaju kao kokoške
Laboratorija u kojoj radi - nije se, priznaje, bavila insektima kao što su cvrčci.
Razlog je, kako objašnjava, jednostavan - nisu postojali odgovarajući uslovi za njihov uzgoj.
- Naime, ovi insekti se razliku od insekata iz familije mračnjaka, ne mogu uzgajati vertikalno, već se uzgajaju slično kokoškama - podni tip uzgajanja, a mi na našem fakultetu za sada nismo imali mesta koje bi mogli da odvojimo da bi započeli sa njihovom uzgojem - navodi Petrović.
Neki od supstrata koji su korišćeni bili su, dodaje - lom pšenice koji ostaje posle kombajniranja žita, mekinje, lom ovsa, lom ječma, pivski trop itd.
- Uzgoj insekata je bio uspešan na svim suptratima i ti rezultati bi trebalo uskoro da budu publikovani i javno dostupni - navodi sagovornik.
Uz srpske nazive insekata, on ističe i njihove engleske i latinske nazive.
- Jestivi insekti su u poslednje vreme interesantna tema, ali često se potrebne informacije nalaze na inostranim portalima, tako da je šira javnost više upoznata sa nazivima insekata na engleskom nego na srpskom jeziku - ukazuje sagovornik portala N1.
Petrović dalje navodi da je istraživanje u laboratioriji prošireno na druge insekte iz familije mračnjaka, kao što su Alphitobius diaperinius, često spominjana vrsta u stranoj literaturi i vrsta koje se u stranoj literaturi spominje kao giant mealworm (Zophobas morio).
- Na njima su ogledi i dalje u toku, ali ono što vam preliminarno mogu reći je da je njihovo razviće na gorespomenutim otpadnim materijalima moguće, ali za sad nemam informacije od kolega sa Departmana sa stočartvo - laboratorija za ispitivanje kvaliteta hrane za žitovinje, sa kojima sarađujemo na ogledima koji se tiču nutritivnog sastava - ukazuje on.
Insekti su pre svega, navodi Miloš Petrović, izuzetno bogat izvor proteina.
- Kod insekata koje smo mi uzgojili - a kasnije i analizirali, procenat proteina u suvoj materiji je varirao od 38 do 60 odsto - sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Oni su takođe bogati i mastima, ali naročito treba naglasiti da su bogati masnim kiselinama i to esencijalnim masnim kiselinama - linolnom i linoleinskom kiselinom - objašnjava sagovornik portala N1.
Kada se posmatra i sastav mikroelemenata, Petrović naglašava da su larve insekata koje su uzgojili i analizirali imale visok procenat cinka, gvožđa i mangana.
- Hranu od insekata pojedini istraživači smatraju super hranom, ja ne bih koristio tako pompezne nazive, ali zaista je lepeza hranljivih elemenata na zavidnom nivou - navodi on.
Trenutno, kaže, nema informacija kada se može očekivati upotreba hrane insekatskog porekla u ljudskoj ishrani u Srbiji.
- Tim kome pripadam je 2020. godine napisao predlog legislative upotrebe insekata u ljudskoj upotrebi, tako da kada bi državni organi bili raspoloženi - a iskreno ne vidim razlog zašto ne bi - dozvola bi mogla da bude dobijena vrlo brzo.
Ko bi bio kupac
Hrana na bazi insekata, smatra naš sagovornik, mogla bi da pronađe kupce i u našoj zemlji.
Insekti, zbog svog nutritivnog sastava, smatra on, mogu da budu interesantni pre svega ljudima koji vode računa o unosu proteina i kalorija u svakodnevnoj ishrani - “imajući u vidu da sa relativno malo kalorija unosite zaista pozamašnu količinu proteina”.
- Što se tiče upotrebe insekata kod ljudi sa pojedinim zdravstvenim poteškoćama, tu i dalje nemam informacije koje bi mogle nešto čvrsto da tvrde, ali pretpostavljam da ljudi sa kardiovaskularnim problemima, mogu da koriste meso insekata u periodu oporavka od na primer srčanog udara, kao alternativu svinjskom mesu, a pre svega zbog masnih kiselina koje imaju brojne benefite - ukazuje Petrović.
On naglašava da se insekti i hrana od insekata ne preporučuje osobama alergičnim na morske plodove (kao što su školjke, škampi itd.), imajući u vidu da, kako objašnjava, ovi organizmi kao i insekti sadrže protein tropomiozin - protein koji je krivac sa alergijske reakcije kod osetljivih osoba.