RODITELJI I VASPITAČI NAJVEĆI KRIVCI: Niska deca nisu zdrava - ne ignorišite OVAJ POREMEĆAJ

Danas, 20. septembra, obeležava se Svetski dan dece niskog rasta, a kako bi se podigla svest o ovom poremećaju, cela sedmica je proglašena Nedeljom dece niskog rasta.

U našoj zemlji postoje bolnice sa endokrinološkim sektorom u svim većim gradovima, ali javnost i dalje nije dovoljno upoznata sa ovim problemom.

IMALA SAM 10 GODINA I INSULIN U RUCI: Ova Beograđanka priča kakav je život sa dijabetesom

Kako kaže pedijatar dr Saška Kovačević najvažnije je da to prvo primete roditelji i vaspitači.

- Rano otkrivanje nedostatka hormona rasta je ključno za lečenje poremećaja. Deca u vrtiću treba da se mere svaka dva meseca. U prvoj godini dete poraste oko 21 centimetar, tokom druge oko 12, u trećoj osam, pa potom oko četiri centimetra svake naredne godine, do ulaska u pubertet. Svaki roditelj čije dete na karti rasta u obdaništu ima indeks visine manji od ovih cifri, mora se obratiti endokrinologu i to pre nego što dete krene u školu - objašnjava doktorka za portal SrbijaDanas.com i ističe da sve posle je kasno za lečenje.

Pored predškolskog praćenja visine, u školama se ono vrši jednom godišnje na sistematskim pregledima. Mnogi roditelji greše kada niži rast deteta pripisuju genetici, podrazumevajući da je njihovo dete zdravo, iako nema dobru konstituciju i visinu.

- Ta deca nikako se ne mogu smatrati potpuno zdravima. Hormon rasta je polipeptidni hormon koji pored rasta, povećava i mišićnu masu, jačinu kostiju, učestvuje u razgrađivanju masti, povećava sintezu proteina u telu. Ako se javi njegov deficit, unutrašnji organi ne mogu normalno da se razvijaju. Najčešće posledice su srčane anomalije i hronične bubrežne bolesti - za portal SrbijaDanas.com objašnjava endokrinolog dr Marko Veselinović.

Primera u Srbiji ima dosta, a narod nije ni upoznat sa načinom lečenja. Nakon što endokrinolog ustanovi poremećaj rada hormona rasta, sledi terapija. Važno je spomenuti da je pregled vrlo jednostavan, nije bolan i što je još važno besplatan je.

Ekstreman slučaj su ljudi čija visina za života ne prelazi 145 centimetra. U žargonu su poznati kao "kepeci" ili "mali ljudi". Izrazito nizak rast u medicini je poznat kao koštana displazija, prouzrokovan je mutacijom gena zaduženih za pretvaranje hrskavice u kost.