Posna TRPEZA OBAVEZNA za BADNI DAN, pored BADNJAKA i slame u kuću UNESITE I ovaj DETALJ, donosi SREĆU i napredak
Božić je možemo slobodno reći najlepši i najradosniji praznik u godini. Potrudite se da ga proslavite u što lepšem raspoloženju i da sebi, na ovaj način uz molitvu i druženje sa najmilijima, napravite jednu pozitivnu bazu i raspoloženje koje ćete se truditi da negujete tokom cele godine. U nastavku teksta potrudićemo se da vam ukažemo na nekoliko veoma bitnih momenata i običaja koje bi valjalo ispoštovati.
Badnje veče
Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Zato se u srpskom narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao “Božić i Badnjidan”. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema u današnje vreme, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja pored pečenice.
Slama
Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno mole, a zatim večeraju. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Božić
Prvi dan Božića je uvek 7. januar. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora (osvećeni hleb) i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”
Najčešća KRVNA GRUPA kod SRBA: Ljudi sa OSETLJIVIM ORGANIMA za varenje, ova hrana im PRAVI KOLAPS u organizmu
Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik. On se posebno dočekuje u kuću i zove se položajnik. Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica poslužuje položajnika i daruje ga prikladnim poklonom. Po verovanju, on je osoba koja na Božić, i za celu narednu godinu, donosi sreću u kuću.
Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko od ukućana zna, peva božićni tropar. Ukoliko ne, naglas se čita "Oče naš".
Pokloni
Kada je reč o poklonima za Božić, kod nas nije običaj da se poklanjaju pokloni individualno svakom članu porodice, ali postoji verovanje da je za Božić dobro kupiti nešto novo za kuću, neki uređaj, posuđe, prekrivač, bilo šta što će oplemeniti dom i život u njemu kako bi se obezbedio napredak domaćinstva.