KIDA DUŠU: Jedna bliznakinja je rođena zdrava, druga bolesna - srele su se posle 23 godine...

Džudit i Džojs Skot rođene su 1. maja 1943 godine u Kolumbusu, američka država Ohajo, kao identične bliznakinje. Džudit je imala hromozom viška, Daunov sindrom, i nije mogla da govori. Tek kasnije, kada je Džudit već imala 30 godina, utvrdili su tačnu dijagnozu - da je gluva. 

- Nije bilo reči, ali nam nisu bile ni potrebne - napisala je Džojs u svojim memoarima, koji opisuju neverovatnu priču o njenom i Džuditinom zajedničkom životu. 

Kao dete, Džudit i Džojs su živele u svom tajnom svetu, prepunom avantura i izmišljenih rituala. Dok je bila dete, Džojs nije bila svesna da njena sestra ima mentalno poremećaj, ili da je drugačija na bilo koji način.

- Ona je za mene bila samo Džudi - rekla je Džojs za Hafington post - nisam mislila da je drugačija. Kako smo starile, shvatila sam da ljudi je ljudi u komšiluku drugačije tretiraju. To je bila moja prva misao, da su ljudi loši prema njoj. 

Pročitajte OVDE kako dojenje utiče na dete - ali i na majku. 

Kada je napunila 7 godina, Džojs se probudila jednog jutra i shvatila da je Džudi otišla. Njeni roditelji su je smestili u državnu instituciju, jer su bili ubeđeni da ona neće moći da vodi konvencionalan, nezavisan život. Bez dijagnoze da je gluva, prepostavili su da ima mnogo veći zdravstveni problem i da ne može da uči. Zato su je sklonili i retko su o njoj pričali. 

- Bilo je to drugačije vreme od današnjeg - rekla je Džojs. 

Kada su je vodili da poseti sestru, Džojs je bila užasnuta uslovima u kojima je ona živela. 

OVDE pogledajte sliku bebinih stopala koja je užasnula svet - a onda je stiglo objašnjenje...

- Deca nisu imala cipele, nekad i potpuno gola. Neka su imala na raspolaganju stolice i klupe, ali uglavnom su ležali na podu, sklupčani - eća se Džojs. 

Kao tinejdžerke, Džudit i Džojs su nastavile da žive odvojeno. Otac im je umro, a Džojs je zatrudnela na koledžu i dala dete na usvajanje. U to vreme je saznala daje Džudit gluva.

- Ona živi u svetu bez zvuka. Tada sam razumela: naša veza, koliko je važna, i kako smo uspevale da kroz boje i oblike održimo vezu - napisala je Džojs. 

Džojs i Džudit su se ponovo povezale, zauvek, kada je Džojs postala Džuditin staratelj 1986. godine. U to vreme, Džojs je bila udata sa dvoje dece i živela je u Kaliforniji. Džudit nije pokazivala sklonost ka umetnosti, ali su je ipak u upisali u školu za kreativni razvoj, gde se školuju odrasli sa smetnjama u razvoju. 

OVDE pročitajte dirljivu priču o devojčici koja je počela da prodaje stvari za majkino lečenje. 

Jednog dana 1987. godine, Džudit je počela da skuplja obične, svakodnevne predmete, sve što joj je plao pod ruku. A onda je počela da veze konce oko njih, čitave slojeve oko njih, i tako je stvarala umetnička dela. 

- Njeno prvo delo je bilo nešto što je ličilo na bliznakinje, uvezane zajedno u čvrtu vezu. Bliznakinje, dva tela spojena u jedno. Zaplakala sam - napisala je Džojs u memoarima. 

Džudit je nastavila da stvara svoje jedinstvene skulpture, a njena dela prikazana su u muzejima i galerijama širom sveta. 

Godine 2005, Džudit je umrla u 61 godini života, iznenada. Bila je na izletu sa sestrom Džojs, ležale su zajedno u krevetu, i ona je samo prestala da diše. Živela je čitavih 49 godina preko očekivanog, a 18 godina je stvarala umetnost, okružena ljudima koji je vole, kao i ljubiteljima njene umetnosti. Pre smrti, Džudit je prvi put napravila skulpturu koja je bila crna. 

- Neobično je bilo da stvori skulpturu bez boja. Kao da je napuštala život - prisetila se Džojs. 

Džudi je provela 23 godine po institucijama, a Džojs kaže da je život sa njom bkio predivan dar.

- Jedino kada sam osećala apsolutnu sreću i mir je kada sam bila sa njom - rekla je Džojs. 

Džojs sada ima studio u kojem rade umetnici sa menlnim poremećajima, u Džudinu čast.