Ove stvari NIKADA ne smete reći parovima koji se bore da dobiju potomstvo!

Nakon mnogo borbe i odricanja, jedna žena je na kraju ipak uspela da se ostvari u ulozi koju je silno želela, u ulozi majke. Ipak, taj put joj nimalo nije bio lak, a u nekim momentima su joj oni koji bi trebalo da pomažu, zapravo dodatno otežavali. 

Zato je sastavila spisak stvari koje nikada ne smete da kažete parovima koji se bore sa sterilitetom ili im jednostavno ide teže da dobiju dete:

1. Ne postavljajte pitanja tipa: Šta čekate? Kad će beba? Je l’ radite na tome? Ukoliko Vam je osoba koju to pitate bliska, već biste bili upućeni u postojanje problema. Ukoliko nije dovoljno bliska, apsolutno je neumesno zabadati nos u nečiju intimu. Sigurna sam da ne želite da rasplačete nekoga takvim pitanjem, zato se ujedite za jezik pre nego što pitate tako nešto. Osim toga, planiranje porodice je sasvim lična stvar, sve i da ne postoji problem, pitanje je nepristojno, iako verujem da ste ga postavili u najbezazlenijoj nameri.

2. Ne zamerajte ukoliko dođe do neodazivanja na poziv na krštenja, rođendane i slična dešavanja u vezi sa vašom decom! Žene koje se bore da dobiju potomstvo se iskreno raduju svakom tuđem detetu. One nisu ni zle ni zavidne, ali imajte na umu da su događaji ovog tipa izuzetno bolni za njih. One će se rado odazvati, stoički podneti ceo hepening, ali će u 90% slučajeva tu noć zaspati oblivene suzama. Ovo, naravno, nikako ne znači da ih ne treba zvati na slavlja (tu rizikujete da se osećaju izopšteno). Vaše je da ih pozovete, a njihovo da odluče da li mogu, ili ne mogu da se nose sa tim.

3. Ne govorite im da se opuste i da će beba doći kada prestanu da misle na to! Ovo je najčešći i najiritantniji savet koji se deli u ovoj situaciji. To možete reći nekome ko pokušava da zatrudni mesec, dva, tri. Onda možda još i ima smisla. Međutim, tamo gde postoji očigledan medicinski problem, „opustiti se i ne misliti na to“ znači predaju! Sa problemom steriliteta se mora uhvatiti u koštac, to je problem koji ne može nestati sam od sebe, samo zato što na njega više ne mislimo. Na žalost, samo o njemu i mislimo. I tako će i biti, dokle god ne stignemo do cilja!

4. Ne delite savete ako niste upitani za njih. To što je snaji vaše komšinice pomogao neki čaj ili banja, ne znači da će pomoći nekom drugom. Svaki problem je apsolutno individualan, a budite sasvim sigurni da je žena koja se odlučila da sjuri u sebe 40 hormonskih injekcija tokom pripreme za vantelesnu oplodnju, sigurno pre toga pokušala apsolutno sve metode alternativne medicine, uključujući i post od 40 dana i obilazak manastira!

5. Izbegavajte izraz "veštačka oplodnja"! Na to su posebno osetljive. Kaže se "vantelesna oplodnja", nikako "veštačka". Ove žene su dovoljno isfrustrirane činjenicom da moraju da prođu kroz hiljadu i jedan ponižavajući, pa i bolan pregled, da izrešetaju, da prostite, guzice injekcijama, samo da bi dobile bebu – nešto što ste vi dobile nakon romantične i strastvene noći. Jedino lepo i PRIRODNO što će doživeti nakon svega je ta dugoočekivana trudnoća – ne nazivajte je veštačkom!

6. Ne mešajte se u tok i ishod njihove borbe! Ja sam lično imala neverovatnu sreću da mi vantelesna oplodnja uspe iz prvog pokušaja. Tokom nje, a i kasnije, upoznala sam žene koje kroz taj postupak prolaze treći, peti, deveti put i svakakvih se priča naslušala. „Vidite da vam ne ide, zašto ne kupite psa?“ (???!!!!), „Zašto jednostavno ne usvojite dete?“, „Očigledno je Božija volja da nemate dete, zašto uopšte radite protiv njegove volje?“ … To su jeziva pitanja koja, na svu sreću, nisu postavljena meni. Koliko god da ste bliski sa osobom koja prolazi kroz to, NIKADA nemojte da izustite bilo šta slično! Želja za potomstvom je iskonska, prirodna potreba gotovo svake žene na svetu, i odluka da digne ruke od nje je verovatno najteža odluka koju treba doneti u životu. Ukoliko zaista mora da dođe do toga, pustite ih da odluče same. Ne želite da nosite taj krst na svojim plećima!

7. Ne žalite se na svoju decu u njihovom prisustvu! Možda ste to uradile i namerno, iz najbolje namere, ali verujte da nas vaše neprospavane noći i „nemoguća“ deca neće ni utešiti ni odvratiti od dalje borbe. Naprotiv. I dalje silno želimo da budemo u vašoj koži, i većinu nas to zaista i čeka, ali prethodno moramo da prođemo i kroz ovo. Dakle, ne pravite žrtve od sebe u želji da umanjite našu žrtvu.