POTRESNA ISPOVEST! Naša beba je slomila tri rebra: Otišli smo kod lekara i počeo je PAKAO

Jedna mama primetila je da sa njenom bebom od samo tri nedelje nešto nije u redu. Lekar je zaključio da su detetu slomljena tri rebra i pozvao socijalnu službu i policiju, pa su roditeljima sva deca oduzeta. Nakon što su ih već optužili za maltretiranje i zanemarivanje sopstvenog deteta, stručnjak iz Bostona je otkrio da malena Zejdn boluje od rahitisa i Elers-Danlosovog sindroma. Međutim, suđenje roditeljima je već bilo u toku. Evo potresne sudbine ove porodice, ispričane rečima majke male Zejdn.

"Zejdn je imala samo tri nedelje kad sam prvi put primetila da s njom nešto nije u redu. Ona mi je peto dete, pa sam već znala kako bi mala deca trebalo da se razvijaju. Ali kad god bih je podigla, nešto jednostavno nije štimalo. Kad bih joj stavila ruku na leđa, osetila bih kako joj rebra krckaju i škripe. Nije joj to smetalo, ali ipak me je mučilo zašto se to događa. Zato sam je odvela našem tadašnjem lekaru, koji mi je rekao da se ne brinem, da se ona samo navikava na život van materice i da je sve u redu.

Šest nedelja kasnije bilo je očigledno da Zejdn nešto muči. Uznemirila bi se svaki put kad bismo joj dodirnuli desnu ruku, pa sam je, kao što bi to učinio i svaki drugi savestan roditelj, odvela lekaru. Naš pedijatar je tog dana bio zauzet, pa nas je preuzeo njegov kolega i poslao na rendgen. Isti taj lekar zaustavio me je na hodniku nekoliko minuta nakon što smo završili. Rekao mi je da moram zajedno s njim nazad.

OVO JE ZABRANJENO TRUDNICAMA! Evo zbog čega NE SMETE koristiti OVE PROIZVODE u drugom stanju!

Tada mi nisu dopustili da uđem u sobu u kojoj je bila moja ćerka, niti da budem s njom - naterali su me da čekam u hodniku. Pomislila sam da je to baš čudno. Onda mi je lekar konačno rekao da su na bebi pronašli frakture rebara na tri mesta, kao i frakturu desne ruke i da je pozvao policiju i socijalnu službu.

Iste te večeri moje petoro dece su odveli iz našeg doma i smestili ih u hraniteljske porodice. Bili smo razdvojeni narednih 10 meseci!

Zejdn je moje prvo biološko dete sa suprugom Entonijem. Imam još četvoro dece - Zaharija, Zoj, Zendera i Zavijera - iz prethodne veze. S obzirom na to da dosad nisam imala istoriju zlostavljanja ili zanemarivanja dece, socijalna služba je pretpostavila da je upravo Entoni zlostavljač, a da sam ja sve vreme znala za to. Nije im bilo bitno što je moj suprug, koji inače aktivno radi u vojsci, bio odsutan u trenutku kad je Zejdn navodno doživela frakture.

Upravo tada smo se preselili u novu kuću, dovoljno veliku za sve nas, a tišina koja je u njoj vladala bila je zaglušujuća. Imala sam osećaj da sam zaleđena. Samo sam se iznova pitala kako se ovo moglo dogoditi. A onda su jedne večeri počele da mi stižu nebrojene poruke na „Fejsbuk“. Ljudi su mi pisali o jednoj priči na TV-u. U jednoj emisiji gostovale su dve porodice sa istom situacijom kao što je moja. Mama Sintija je svog dvomesečnog sinčića Rajdera odvela lekaru zbog oteklog zgloba, a kad je lekar otkrio da dečak ima nekoliko fraktura po celom telu, on i njegova sestrica odvedeni su od roditelja i smešteni kod bake i deke. Druga mama takođe je ostala bez tromesečne ćerke nakon što ju je otac odveo u hitnu jer su joj kukovi neobično i snažno pucketali prilikom menjanja pelena. I jedno i drugo dete, kao što se kasnije pokazalo, bolovalo je od Elers-Danlosovog sindroma, poremećaja zbog kog su im kosti postajale izuzetno lomljive.

SVAĐA SRPSKOG BRAČNOG PARA SRUŠILA INTERNET: Ovo MORATE videti!

Obe mame sam odmah našla preko „Fejsbuka“ i uz njihovu pomoć sam počela sopstveno istraživanje. Otkrila sam da je standardni postupak, kad se kod malog deteta otkriju ovako ozbiljni lomovi i povrede, da se prvo uradi testiranje stanja hormona paratireoidne žlezde i količina vitamina D kako bi se isključila mogućnost rahitisa. Lekarima je trebalo skoro sedam nedelja da Zejdn konačno podvrgnu testiranju. Nakon što su obavili testiranje, utvrdili su da joj je nivo paratiroidnog hormona povišen, a da vitamin D gotovo uopšte nema, što je definitivno upućivalo na ozbiljan rahitis. Zatim sam i sama otišla na testiranje i otkrila da i meni ozbiljno nedostaje vitamina D.

Tokom cele naše borbe socijalna služba nam je govorila da bi jednostavno trebalo da priznamo da smo mi povredili Zejdn. Rekli su i da nam neće tek tako dati da je viđamo ako jednostavno ne priznamo da smo joj mi slomili kosti. Čak mi je i jedna moja bivša prijateljica rekla da bi bilo najbolje da jednostavno sve priznamo kako bismo zatim mogli da pokrenemo proces i eventualno vratimo svoju decu. Ali ja ni u jednom trenutku nisam ni pomislila na to da nas lažno optužim, a nisam to dopustila ni svom suprugu. Nikad ne bih mogla da kažem da sam uradila nešto za šta sam svim srcem sigurna da nije tačno.

DANAS SAM SAZNALA DA SAM TRUDNA: Otišla sam kod muža na posao i UHVATILA GA s drugim muškarcem!

Nakon tri meseca za suđenje smo prikupili sve od materijala što smo mogli, imali smo dokaze da je pucanje kostiju uzrokovano ćerkinom bolešću i da nije nastalo zbog našeg zanemarivanja. Ali nekim našim medicinskim stručnjacima nisu dopustili da svedoče, a bez njihovih dokaza i nismo imali šanse.

Ipak, sud nam je dopustio da iz našeg Mizurija odemo kod specijaliste u Boston. Sve troškove smo sami platili. On je Zejdn odmah dijagnostifikovao rahitis i Elers-Danlosov sindrom, ali i Entoniju i meni su dali istu dijagnozu. Kad bolujete od ovog sindroma, možete da se savijate i pomerati kako drugi ne mogu, ali ako su vam kosti lomljive poput Zejdnih, posledice mogu biti katastrofalne.

I, eto, dobili smo i drugo mišljenje jednog od vodećih svetskih stručnjaka za ovo pitanje, a i Zejdn je doživela još jedan prelom kostiju dok je boravila u hraniteljskoj porodici. Ali to i dalje nije bilo dovoljno da se naš slučaj zaključi. Zato sam o ovome govorila svuda, pričala sam za novine, na televiziji. Onda su nadležni valjda poželeli da sve što pre završe, pa su rešili da nam vrate decu.

Ali to je išlo postupno. U početku su nam dopustili da ih posećujemo kad god želimo, uz nadzor, a sledeće, 2016. godine konačno smo bili zajedno. Tad sam bila trudna sa šestim detetom i, mada presrećna što se sve završilo, plašila sam se da će mi socijalna služba oduzeti još nerođeno dete.

Znaš li šta je LJUBIČASTO plakanje kod beba? Evo kako joj pomoći...

Da mi je neko pre tri godine rekao da roditeljima mogu oduzeti decu jer su im se slomile kosti, kazala bih da je to logično jer ih verovatno zlostavljaju i maltretiraju. Ali, nažalost, sad sam i ja jedna od njih, a mnogi nikad ne dokažu nevinost.

I dan-danas moj suprug i ja smo na državnoj listi zlostavljača i roditelja koji zanemaruju sopstvenu decu. I pored toga, cilj mi je da pomognem drugim porodicama da izbegnu pakao koji smo mi prolazili.

Sva moja i Entonijeva starija deca pokazuju neke znakove posttraumatskog stresa, pa se trudimo da stalno organizujemo proslave kako bismo stvorili što više pozitivnih i lepih uspomena. Nedavno smo ih odveli i u Diznilend, ali mislim da njihov strah nikada neće nestati.“