SA 24 GODINE KUPILA SEBI KUĆU: Pokrenula NEVIĐENO JEDNOSTAVAN biznis, a ne skida se i ne radi ništa "loše"
Baš kao i svaka devojka koja voli modu i "krpice", Britani Mekvejd zna kako je to kada kupite haljinu za neku određenu priliku i više je nikad ne obučete, već vam samo zauzima mesto u ormanu.
Ova devojka iz Melburna je 2017. godine, a tada je imala samo 20 godina, sređivala je svoj orman, nakon čega je svojih 25 haljina odlučila da proda.
ŠMINKU TESTIRA NA SPREMAČICAMA, DANONOĆNO RADE ZA NJU: Zaposleni otkrili sramnu istinu o POZNATOJ STARLETI
SMRTONOSNA DOZA KAFE! Pažljivo pijte svoj omiljeni napitak, OVA KOLIČINA može da vas ubije
"Imala sam mnogo haljina koje sam samo jednom obukla. Tržište je veliko, ko želi da plati 500 evra za haljinu da bi je obukao jednom?".
Nakon što je pregledala sajtove na kojima se prodaje polovna odeća, Britani je shvatila da će imati sreće ako dobije makar polovinu novca u odnosu na cenu koju je ona platila – a prosek cena je bio 122 evra po haljini.
Tada je došla na ideju – umesto da proda, odlučila je da iznajmljuje haljine, i tvrdi da je time zaradila dvostruko više od cene koju je za njih platila!
Nastavila je to da radi, a u protekle četiri godine je uspela da od iznajmljivanja svoje odeće zaradi oko 82.000 evra, što je iskoristila kao depozit za svoju prvu kuću.
Na početku je ova devojka iznajmljivala odeću preko jednog australijskog veb sajta, ali je takođe reklamirala "krpice" i na Instagramu, gde je prati skoro 20.000 ljudi.
Počela je sa 25 haljina za koje više nije imala mesta u ormaru, a onda je zarađeni novac uložila u kupovinu još 300 haljina koje iznajmljuje. Njene haljine u proseku koštaju između 120 i 250 evra, a ona ih iznajmljuje po više nego duplo manjim cenama.
Britani od svojih pratiteljki na Instagramu često traži povratnu informaciju o njenim haljinama, a njihovo mišljenje istražuje i putem anketa. Takođe, ako primeti da je neka haljina veoma popularna, ona je kupi u nekoliko veličina, kako bi zaradila još više.
Ova mlada, snalažljiva devojka se u aprilu sledeće godine useljava u svoju prvu kuću, a nada se da će iznajmljivanje odeće postati pravi posao, a ne nešto čime se bavi "sa strane". U tome će joj, nada se, pomoći i planovi – zamisao je da garažu u svojoj kući pretvori u prodavnicu gde će devojke moći da dođu i uživo vide odeću, ako i da je probaju pre iznajmljivanja.