SEZONA SLAVA JE POČELA: Šta se očekuje od svake DOMAĆICE, a šta gosti NIKAKO ne treba da urade?
Sezona slava lagano počinje. Sveti Luka otvara sve ono što nas čeka do Svetog Nikole 19. decembra. Domaćice već skupljaju recepte, domaćini gledaju kad je najbolje ugovoriti pečenje, gde je najsvežija riba, a gosti broje koliko kuća za koju slavu imaju da obiđu. Kao što kod Srba često biva, i lepe stvari, kada ih je u velikoj meri, izmore, ali slava ipak ostaje ono čemu se svi raduju.
AKO JE VOĆE NE MORA BITI ZDRAVO: Ne treba da jedemo banane ujutru, a mnogima su baš one prvi izbor!
Slava je jedinstveno obeležje srpskog naroda, dan kada jedna kuća proslavlja svog svetitelja, zaštitnika porodice. I Srbi vole svoju slavu, uvek je praznuju sa rodbinom i najbližim prijteljima. A to koliko se domaćini trude da dočekaju, a gosti da posećuju slave prešlo je u takav ritam da se i jedni i drugi umore od svojih zadataka, ali suština slave se ne zaboravlja, praznovanje se nastavlja. Od Svetoga Save, koji je ustanovio današnju formu slave, preko turske i austrougarske vladavine, kada je slava odolela izazovu teškog vremena, postala je najjači spomenik naše nematerijalne baštine.
Nekada su se uoči slave gosti obavezno pozivali, za to je bio zadužen neko od mlađih ukućana, ko je nosio bardak okićen cvećem, uz poslatu jabuku ili pogaču od domaćina. Negde se na slavu i nije pozivalo, smatralo se da su gosti uvek dobrodošli, a odlazilo se na slave po pricipu uzvraćanja posete. Danas je poziv gostiju slobodan izbor domaćina, obično se zna krug ljudi koji redovno jedni drugima idu na slave i svake godine ulepšavaju taj svečani dan.
JESENJE NIJANSE: Blejk Lajvli pokazala kakav manikir da uradite ove sezone! (FOTO)
Suština slave je u slavljenju svetitelja, zaštitnika doma, zbog čega i dolazi do molitvenog sabiranja porodice i prijatelja. Svaki domaćin trudi se da bogato pripremi slavu, da što bolje dočeka goste, ali kolač, sveća, vino i žito simboli su slave. Kolač i vino predstavljaju telo i krv Hristovu, a žito simbol smrti i vaskrsenja njegovog. Slavski kolač se lomi u crkvi, kada na dan slave domaćin s ukućanima dođe na liturgiju, ili u kući svečara, najbolje uz prisustvo sveštenika. Sveća, koja predstavlja večnu svetlost Hristovu, pali se pred blagosiljanje slavskog kolača, a gasi se tek po završetku slave.
SLADOLED OD BUNDEVE: Zdrava POSLASTICA za jesenje dane koja osvaja na PRVI ZALOGAj!
U zavisnosti od toga da li je slava posna ili mrsna, sprema se i slavska trpeza, a domaćini daju sve od sebe da ona bude što bogatija i svečanija. I kao što domaćini žele što bolje da se pokažu, ni gosti nikada ne dolaze prazne ruke. Pored svog prisustva na taj način se zahvaljuju domaćinu i domaćici na gostoprimstvu.
Još u stare dane na slavu se dolazilo bar sa jabukom u ruci, simboličnim poklonom, negde se donosila hrana kao pomoć domaćici. Kasniji najčešći pokloni postaju kafa, šećer, rakija, namirnice koje će se trošiti zbog mnogobrojnih gostiju, a današnje vreme podrazumeva mnogo slobodniji odabir poklona. Najčešće je to vino domaćinu, ponovo nešto što se služi i gostima, a domaćici buket cveća kao znak zahvalnosti za celokupan trud oko slavske trpeze.
Slavskim poklonima ipak su se uvek najviše radovala deca, što je i danas ostalo. Tako, uz bilo kakav poklon koji nosite na slavu, pripremite bar čokoladu za decu jer ona vole da svoju slavu pamte po brojnim gostima i isto tako brojnim poklonima.
Slavu su od davnina pratili nepisani običaji, gostoprimstvo domaćina i poseta gosta činili su čin praznovanja porodičnog svetitelja posebno svečanim, što nije zaobišlo čuveni srpski običaj slavlja od tri dana. Gosti bi se obično rasporedili u ta tri dana, ali literatura je zabeležila i slučajeve zloupotrebe ljubaznosti domaćina. „Ivkova slava“ Stevana Sremca ostala je pojam praznovanja u kome gosti zaborave na bonton, pa za vreme trodnevnog slavlja iz kuće isteraju i samu domaćicu.
Preukusne kuglice sa slaninom, gotove za pola sata!
Uz ljubazne domaćine i umerene goste, ne zanemarujući sam povod okupljanja, slavlje zaštitnika porodičnog doma, gotovo da ne postoje stroga pravila kako slaviti treba.
A i ako se desi slučaj kao što je praznovanje kod čuvenog Ivka, treba oprostiti. Slava je.