"Obuci BURKU, ovo ti je POSLEDNJI DAN na ulici!" Ispovest devojke iz Afganistana, dan kada su TALIBANI DOŠLI
Gardijan je objavio tekst studentkinje iz Kabula koja je opisala događaje pre ulaska talibana u grad.
- Juče rano ujutro sam krenula na nastavu. U jednom trenutku je iz studentskog doma istrčala grupa žena. Pitala sam šta se dogodilo, a jedna od njih mi je rekla da ih policija evakuira jer su talibani stigli u Kabul te da će tući žene koje nemaju burku. Sve smo htele kući, ali nismo mogle koristiti javni prevoz. Vozači nas nisu puštali u automobile jer nisu hteli preuzeti odgovornost za prevoz žena. Bilo je još gore za žene iz studentskog doma, koje su izvan Kabula i bile su uplašene i zbunjene oko toga gde trebaju ići napisala je studentkinja.
Krije diplome i ličnu kartu
U međuvremenu, muškarci koji su stajali naokolo ismejavali su devojke i žene, smejući se našem strahu, tvrdi devojka.
- Idi i obuci svoju burku - rekao je jedan,a drugi je dobacio: "Poslednji su vam dani na ulici", "Oženiću vas četiri u jednom danu", kazao je treći.
Njoj kako je napisala malo nedostaje da dobijem dve diplome s dva najbolja fakulteta u Afganistanu.
-Trebala diplomirati, ali jutros je sve nestalo. Toliko sam dana i noći radila kako bih postala osoba kakva sam danas, a jutros kad sam stigla kući, moje sestre i ja smo prvo sakrile lične karte, diplome i svedočanstva. Bilo je to poražavajuće. Zašto bismo trebale skrivati stvari kojima bismo se trebale ponositi? U Afganistanu sada ne smemo biti poznati kao ljudi kakvi jesmo – piše studentkinja.
Kao žena, oseća se da je žrtva ovog političkog rata koji su započeli muškarci.
Više se ne mogu glasno smejati
-Osećala sam se kao da se više ne mogu glasno smeati, više ne mogu slušati svoje omiljene pesme, više se ne mogu sastajati s prijateljima u našem omiljenom kafiću, više ne mogu nositi svoju omiljenu žutu haljinu ili ružičasti ruž. I više ne mogu ići na posao ili završiti fakultet na kojem sam godinama radila. Volim ići na manikir. Danas, dok sam bila na putu kući, bacila sam pogled na kozmetički salon u koji sam odlazila na manikir. Prednji deo radnje, koji je bio ukrašen prekrasnim slikama devojaka, prebojen je belom bojom – piše mlada Afganistanka.
Sve što je mogla videti opisala je u tekstu, a ti su bila su "uplašena lica žena i ružna lica muškaraca koji mrze žene, koji ne vole da se žene obrazuju, rade i imaju slobodu. Umesto da stoje uz nas, oni stoje uz talibane i daju im još veću moć".
Bila je siroče
-Afganistanke su žrtvovale mnogo za ono malo slobode koje su imale. Bila sam siroče i tkala tepihe samo kako bih se mogla obrazovati. Suočila sam se s brojnim financijskim izazovima, ali sam imala puno planova za svoju budućnost. Nisam očekivala da će sve ovako završiti. Sada se čini da moram spaliti sve što sam postigla u 24 godine svoga života. Imati bilo kakvu potvrdu ili nagrade Američkog univerziteta sada je rizično; čak i ako ih čuvamo, nismo ih u mogućnosti koristiti. Za nas u Afganistanu nema posla.Kad su se pokrajine jedna za drugom rušile, mislila sam na svoje lepe devojačke snove. Moje sestre i ja nismo mogle spavati celu noć, sećajući se priča koje nam je majka pričala o vremenu talibana i načinu na koji su se odnosili prema ženama – napisala je ona.