fbpx
Skip to main content
Depresija

NE IGNORIŠITE IH: Ovo su sigurni simptomi DEPRESIJE, poznata doktorka otkriva kako da ih sprečite!

Foto: Shutterstock
Podstaknuti aktuelnom pandemijom korona virusa i porastom broja obolelih širom sveta razgovaramo o depresiji.

Kako razlikovati blagu od umerene i teške depresije i na koji način možemo sebi pomoći u ovoj napetoj svakodnevnici otkriva nam uvaženi stručnjak, specijalista psihijatrije prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Infekcija COVID-19  praćena  „tihom pandemijom“ mentalnih problema kod ogromnog broja ljudi na svetu, zbog čega je neophodno odrediti adekvatne mere sprečavanja, ranog otkrivanja, valjanog ublažavanja i lečenja simptoma, kao i sugestije za korektno funkcionisanjae osoba koje su pogođene ovim problemom. 

Sprečavanje i ublažavanje simptoma depresivnosti se posebno odnosi na  tri rizične grupe osoba i to onih:
-    Kod kojih je konstatovana infekcija kovidom
-    Koji su, iz profesionalnih razloga, u prvoj liniji kontakta sa obolelima 
-    Koji su izgubili svoje najbliže zbog smrtnog ishoda tokom infekcije ili onih koji strepe da će izgubiti svoja radna mesta zbog novonastale situacije. 

Broj osoba koje imaju potrebu za stručnom podrškom i broj raspoloživih stručnjaka za mentalno zdravlje tokom pandemije nisu usklađeni. Prvih je sve više, a drugih, zbog angažovanosti u Covid sistemu, bolesti ili izolacije je manji. 

Posebno pažnju treba obratiti na simptome depresivnosti. Istraživanja pokazuju da tokom pandemije jedna od deset osoba izveštava o sopstvenom depresivnom raspoloženju. Ova konstatacija ima  univerzalni karakter, tipična je za čitav svet, što je pokazala  američka studija. U prvoj polovini 2019. godine 6,6% testiranih imalo je simptome depresije. U maju 2020. godine  taj procenat je iznosio je 24.4 % , a u decembru 2020. godine čak je bio preko 30 %.

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović
Prof. dr Slavica Đukić Dejanović
Foto: Promo

Depresivna osoba je nesrećna, utučena, tužna, očajna i bespomoćna. Da bi se konstatovala depresivna epizoda, simptomi kod obolelog traju najmanje dve nedelje. Kriterijumi za određivanje intenziteta (težine) depresivne bolesti su jasno definisani, te sama epizoda može biti blaga, umerena i teška. Broj simptoma zapravo određuje težinu kliničke slike. „Tipični“ simptomi depresije su: depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja ili zadovoljstva i smanjenje energije ili pojačan zamor. U takozvane „ostale“ simpotome depresije spadaju: pad koncentracije, smanjeno samopouzdanje, osećanje krivice i bezvrednosti, pesimističan pogled na budućnost, poremećaj ciklusa spavanja i budnosti, poremećaj apetita, sklonost ka samopovređivanju ili suicidu… Među psihološkim simptomima javlja se nemogućnost uživanja, perfekcionizam, pesimizam, neodlučnost, kognitivna distorzija (pojava da neko negativno doživljava stvarnost, pa pojačava negativne misli i emocije). Ponašanje koje otkriva depresiju jeste plačljivost, svadljivost, izlivi besa, socijalno povlačenje, radoholično ponašanje ili zloupotreba supstanci. Česte su stomačne, seksualne, kardiološke smetnje, kao i bolovi u različitim delovima tela.

Dijagnostikovanje blage depresivne epizode, podrazumeva da osoba ispoljava najmanje dva „tipična“ simptoma i dva simptoma koje nominujemo kao „ostali“ simptomi. Kada je u pitanju umereno teška epizoda, osobu karakteriše, najmanje dva „tipična“, ali i najmanje 4 takozvana „ostala“ simptoma, dok se teška depresivna epizoda karakteriše ispoljavanjem sva 3 „tipična“ i najmanje 5 takozvanih „ostalih“ simptoma.  

Šta nacionalni i međunarodni vodiči preporučuju za tretman depresije

U tretmanu blage depresivne epizode kao i kratkotrajne, depresije odraslih - prva linija nisu antidepresivni lekovi. (kod blage depresivne epizode primena medikamenata je jedino opravdana ukoliko je kod obolelog bilo prethodnih epizoda umerenog ili teškog inteziteta i kad simptomi traju duže od dva do tri meseca). Osobe sa blagom depresijom dobro reaguju na savetodavne stručne intervencije,  primenu psihoterapije i suplementa kao što je Tensilen® na bazi SAMe (prirodna supstanca važna za stvaranje hormona serotonina, noradrenalina i dopamina -  koji su važni za dobro raspoloženje) i kompleksa B vitamina. 

Oboleli sa umerenim ili teškim oblicima depresivne epizode iziskuje pregled i dijagnozu psihijatra, i u sklopu terapijskog tretmana treba da dobiju antidepresiv. Znanja o depresivnosti i depresivnim epizodama, kao i o težini patnji osoba sa depresijom treba poboljšati među zdravstvenim radnicima, ali i u opštoj populaciji. Od pomoći bi mogli biti edukativni programi u okviru kojih bi i zdravstveni radnici i osobe sa tegobama mogle da savladaju relativno jednostavnu primenu testova za samoprocenu depresivnosti.

 

Vremenska prognoza
Slaba kiša
7 Beograd