POTRESNO! Preživela sam ABORTUS svoje majke, a nije znala da sam se rodila! Tek me je čekao PAKAO
Melisa Oden je usvojena, a u tinejdžerskim danima je saznala da je preživela pobačaj svoje majke, koja je pokušala da abortira sa njom. Njenu majku je prisilila baka da abortira, i to u zamakloj trudnoći, što se smatralo velikim rizikom.
Kada se rodila, Melisino stanje je odgovaralo razvoju bebe od 31. nedelju života. Njena baka je sve zataškala, tako da Melisina majka nije ni znala da pobačaj nije uspeo i da je njena beba preživela.
Inspirisana svojom životnom pričom, Melisa je napisala knjgu "Nosila si me: Memoari jedne ćerke". Ona je danas aktivistkinja koja se bori za život nerođenih beba, da je čak i osnovala organizaciju "Abortion Survivors Network" (Mreža ljudi koji su preživeli abortus).
Njenu ispovest, objavljenu na RedBookmag-u, prenosimo vam u celosti.
"Odrastajući u Storm Lakeu, Iova, oduvek sam znala da sam usvojena. Moja sestra, Temi, koja je četiri godine starija od mene, takođe. To je bila norma u našoj kući. Bilo je to neverojatno oduševljenje kada je naša majka, koja je patila od hormonalne neravnoteže zbog koje je imala poteškoća sa začećem, otkrila da nosi našeg brata neposredno pre mog sedmog rođendana.
JOŠ UVEK IMA HUMANIH LJUDI MEĐU NAMA: Nezamisliva životna priča 4 sestre koja nas je dovela do suza
Temii ja bile smo tipične sestre, stalno smo se svađale. Tekom naših eksplozivnih argumenata, kada sam imala 14 godina, saznala sam poražavajuću istinu o svom rođenju.
"Mene su barem moji roditelji hteli!", blebnula je.
Nisam razumela zašto je mislila da su je njeni biološki roditelji želeli više nego mene. Rekla mi je da pitam mamu i tatu.
Čekala sam da se vrate s posla to veče. Kad sam pitala, videla sam da je to nešto o čemu ne žele da pričaju. Trebalo im je dugo da mi kažu "Misi, tvoja biološka majka napravila je abortus dok je bila trudna s tobom, i ti si to preživela."
Moji roditelji mi nisu planirali to reći. Jedini razlog zašto su to rekli mojoj sestri je taj što je ona bila u srednjoj školi i ostala je trudna.
Posle sam saznala da je žena, koja me rodila, bila prisiljena na abortus, a na to ju je naterala sopstvena majka. Provela je pet dana prikačena na drip u bolnici, nadajući se se da ću umreti u maternici. Lekari su bili šokirani kada sam izašla živa.
Sestre su me odmah iznele iz sobe nadajući se da će mi spasiti život. Moja majka, potpuno nesvesna i opijena lekovima nije znala da sam se rodila živa. Izašla je iz bolnice misleći da je pobačaj bio uspešan. Lekari su mislili da ću se ceo život boriti sa ozbiljnim poremećajima, ali do pete godine sam bila zdrava i to ih je razuverilo.
Kada sam ušla u tinejdžerske dane, obolela sam od bulimije i okrenula se seksu i alkoholu. Tako sam se jedino nosila sa boli koja me je mučila. Moji usvojeni roditelji to nisu ni primećivali, dobro sam se prikrivala. Kada sam otišla na fakultet, nešto kasnije sam saznala da je moja biološka majka završila isti, a da je moja biološka baka bila profesorka.
Kada sam napunila 22. godine počela sam tražiti svoje biološke roditelje. Imala sam neke informacije iz papira o usvajanju, ali njihov identitet ostao je tajan. Slučajno, preselila sam se u grad gde je moja majka pokušala da abortira, pa mi je to otvorilo nove mogućnosti da se detaljnije udubim u analizu.
Saznala sam da mi je otac umro, ali isto i to da su se moji roditelji razveli kada su saznali da će dobiti mene. Majku sam pronašla, ali smo se prve tri godine dopisivale i telefonirale. Kada smo se konačno upoznale, priznala mi je da je ceo život živela u tugi i da najviše žali što nije pobegla od svojih roditelja.
Ja sam sada zahvalna što imam obe majke i što svoju sreću mogu podeliti objavljivanjem životne priče u medijima".