"KAD SAM DOBIO RAK, JEDNA REČENICA ME JE SPASILA" Bolna ispovest Dekija Pantelića o borbi sa opakom bolešću
Voditelj i njegova supruga su preko 15 godina zajedno u braku, a šarmantna Miona bila je Dejanu snaga kada se borio s karcinomom.
Da važi ono pravilo “i u dobru i u zlu”, prilikom izgovaranja sudbonosnog “da”, svedoci su Miona i Dejan Pantelić. Kada mu je pre nekoliko godina dijagnostifiovan karcinom, kao najveća podrška tokom tih dana borbe bila mu je upravo Miona, ali i deca Vukašin i Lana, koji su mu davali snage da se bori i istraje. I uspeo je. Pobedio je. A o bolesti je pričao javno kako bi pomogao i drugima koji se bore s istim problemom.
- U tim trenucima čovek samo razmišlja o svojoj porodici, o svojoj maloj deci koje nisam izveo na put. Razmišljao sam o mom Vukašinu, i upravo dok ovo govorim gledam njegovu i Laninu fotografiju koja se nalazi na mom radnom stolu. Prosto nisam naučio Vukašina da igra fudbal i košarku, Lanu nisam odveo pred oltar kod njenog budućeg supruga, iako je mala, to mi je bilo u podsvesti kao neka obaveza. S druge strane, nisam smeo sebi da dozvolim da se predam jer prosto ne smem da budem sebičan da svojoj supruzi ostavim toliki teret i da se ona brine i žrtvuje za porodicu, a to radi i ovako i onako. To su bile neke stvari koje su mi bile u glavi dok sam prolazio kroz te neprijatne životne izazove - iskreno je ranije govorio Dejan Pantelić.
NAS DVOJE SVE REŠAVAMO POGLEDOM
Da nije bilo snage njegove Mione, možda ne bi istim intenzitetom koračao uzdignute glave. Jedno drugo su uvek zasmejavali, pokušavajući da loše misli rasteraju. I kada bi ponovo mogao da bira životnu saputnicu, opet bi tražio takvu ženu kakva je njegova Miona.
- Zapravo, srce kao što je Miona. Nas dvoje smo toliko bliski, da neke stvari rešavamo bukvalno pogledom. Sazrevamo i rastemo zajedno sa našim klincima. Koliko god da mi je teško ponekad, srećnim me čini što ona i ja decu vaspitavamo onako kako su to radili naši roditelji. Važno nam je da budu stvarno dobri ljudi, da pomažu drugarima, da nisu agresivni, da se sa osmehom nose sa svime u životu, i to nije stereotip, zaista tako mislimo. Svojoj deci smo najbolji prijatelji, ali s autoritetom. Pomaže nam i to što smo Miona i ja mladi duhom, kao da smo juče izašli iz školskih klupa, znamo sve fore i fazone - pričao je za “Gloriju” Deki, koji sa Mionom deli sve obaveze oko dece, jer im je, kako kaže, ona posvećena 24 sata.
- Vukašin i Lana su veliki i mogu da ostanu sami na dva-tri sata, čak i u večernjim časovima. Umeju sami da se spreme za spavanje i sad nam je mnogo lakše nego ranije. Pošto nadomak Beograda imamo lepu oazu, mali plac koji zovem “kućerak na lakat”, kao iz Balaševićeve pesme, tamo najradije provodimo vreme s prijateljima. Volimo da tu pobegnemo od zidina i negativne energije. Ne samo da tu lošu odagnamo od sebe, već se napunimo onom pozitivnom - isticao je tada Pantelić.
Da kod Pantelića uvek mora da bude red, za to je zadužena mama Miona, koja je završila DIF, pa kako je u svakom sportu pištaljka uvek prisutna, takva je situacija i kod njih.
- Sigurno ima i toga. Kažu da je, kad su partneri horoskopske Škorpije, a Miona i ja smo upravo ti znaci, teško napraviti situaciju u kojoj sve savršeno funkcioniše. Međutim, nas dvoje smo idealan spoj - pričao je on za “Stori”.
Na pitanje da li su se Miona i on trudili da to postignu ili je, jednostavno, sve dobro krenulo, Pantelić je tada rekao:
- Iza nas je sedamnaest zajedničkih godina, a mi se volimo više nego na početku veze. I dalje otkrivamo jedno drugo, što je divno. Ne mogu da shvatim ljude koji kažu - dosadio mi je ili dosadila mi je, ne osećam strast, emocije su izbledele... Kod nas je sve to još intenzivnije. Moj pokojni otac jednom je rekao: “Kad bih se ponovo ženio, opet bih odabrao istu ženu.” Tada mi je to bilo smešno, a sada razmišljam isto kao moj tata Despot. Potpuno sam iskren kad to kažem. Ne mogu ni da zamislim da nismo zajedno, da Miona ili ja decu viđamo dva puta nedeljno... Uopšte mi nije jasno zašto se ljudi udaju i žene ako nisu spremni da tu zajednicu čuvaju i razvijaju.