fbpx
Skip to main content
Dr Krstic

GASTROENTEROLOG UPOZORAVA: Možete napraviti opasnu grešku ako uzimate probiotik uz antibiotik

Foto: Promo
Antibiotici su, tokom pandemije, postali važan deo terapijskih protokola i spasili su ogroman broj ljudskih života.

Sa dr Miodragom Krstićem, iz Kliničkog centra Srbije, profesorom gastroenterologije i hepatologije na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu i predsednikom udruženja gastroenterologa Srbije, razgovarali smo o primeni antibiotika, njihovom značaju, ali i brojnim neželjenim efektima.

Suočeni smo sa situacijom koju početkom godine niko nije ni mogao da zamisli, ni da predvidi. Pandemija Covid-19, koja i dalje traje, podsetila nas je na činjenicu da je zdravlje naše najveće bogatstvo, a prevencija najbolji lek. Tako smo u prethodnom periodu naučili da je jačanje imuniteta i pojačani unos vitamina D od izuzetne važnosti za odbranu organizma. 

Antibiotici su, tokom pandemije, postali važan deo terapijskih protokola i spasili su ogroman broj ljudskih života. Primenjivali su se, od početka pandemije, širom sveta, za terapiju čestih upala pluća uzrokovanih bakterijama, a koje su se nadovezivale na početna virusna oštećenja, ističe na početku razgovora prof. Krstić. Ono što svakako znamo jeste da antibiotici nisu “pametni lekovi” koji bi mogli da razlikuju loše od dobrih bakterija. Bez obzira iz kog razloga ih pijemo oni izazivaju neravnotežu u crevnoj flori koja može dovesti do brojnih stomačnih tegoba. Danas se smatra da svaki treći pacijent na terapiji antibioticima, bez obzira na pol i uzrast, pati od dijareje, grčeva, nadimanja, mučnine, što neprijatno komplikuje i produžava postojeću infekciju koju želimo da savladamo. Dakle antibiotici leče, ali imaju i čitav niz neželjenih efekata, pa uvek moramo voditi računa da sprečimo nastanak takvih stanja. Osim toga, dugogodišnja, nekritična primena antibiotika, dovela je do toga da mnoge loše bakterije postanu rezistentne, odnosno otporne na njihovo delovanje. Tako se sve češće dešava da, i za neke obične, banalne infekcije, moramo koristiti jače antibiotike ili njihove kombinacije, napominje prof Miodrag Krstić.

Zato danas svetski vodiči ističu da se uz svaki antibiotik, mora uzimati i provereni probiotski preparat.

Probiotici su već dugi niz godina u fokusu stručne javnosti. Konstantno se sprovode brojne kliničke studije koje dokazuju njihov značaj za naš organizam, pa se tako sa sigurnošću zna da nas štite od razvoja loših bakterija jer održavaju balans u crevima. 

Bulardi
Foto: Promo

U našim apotekama može se naći mnogo različitih probiotika. Ipak, među brojnim probioticima, postoji samo jedna probiotska gljivica pod nazivom Saccharomyces boulardii. Ono što je za ovaj oblik probiotika važno znati je da je, kao gljivica, otporan na sve vrste antibiotika. Samo Bulardi se može uzimati u isto vreme sa antibiotikom. Svi drugi probiotici nisu uvek u potpunosti bezbedni za primenu tokom antibiotske terapije. Naime, većina probiotskih preparata u svom sastavu sadrži dobre bakterije, koje su osetljive na delovanje antibiotika, kaže dr Krstić. 

Kada  uzmete probiotske preparate koji su sastavljeni iz dobrih bakterija, često se savetuje da napravite razmak od 2 ili 3 sata, jer u suprotnom postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na probiotske dobre baterije, i time smanjiti efikasnost preparata koji pijete da biste sprečili stomačne tegobe, ističe prof Krstić.

Pored velike mogućnosti da antibiotik uništi korisne probiotske bakterije, postoji i mogućnost da one razmene rezistentne gene sa patogenima, čime bi loše bakterije mogle postati otporne na antibiotik. Da li možete zamisliti situaciju da svi antibiotici izgubi svoju efikasnost? To bi izazvalo katastrofu ogromnih razmera i ugrozilo opstanak čovečanstva, a zbog česte nekritične primene antibiotika, već postoji mnogo sojeva loših bakterija otpornih na njihovo delovanje. 

Upravo zbog svega navedenog važno je da pacijenti, ali i mi lekari, budemo svesni da samo pravilnom upotrebom možemo sačuvati antibiotike za situacije kada će oni zaista biti potrebni. Istovremena primena probiotske gljivice, uz sve ostale mere koje se preporučuju, pomoći će da se uspešno suprotstavimo rastućoj otpornosti bakterija na antibiotike. 

Kada govorimo o otpornosti, važno je napomenuti i da antibiotici širokog spektra imaju veći uticaj na crevnu mikrofloru, a samim tim postoji i veća verovatnoća da se jave brojna neželjena dejstava. Uglavnom se javljaju tegobe kao što su bolovi u stomaku, nadutost ili proliv, a ponekad i ozbiljne infekcije poput Klostridije koja može biti veoma opasna. 

Za mene kao lekara, najvažnije je da preporučim isključivo probiotik za koji postoji adekvatan nivo dokaza odnosno onaj čija efikasnost i bezbednost je dokazana u brojnim kliničkim studijama. Međutim, ono što je takođe ključno je da kada kupujemo probiotik u apoteci, uvek posebno obratimo pažnju i na broj probiotskih kultura koji su deklarisani na kutiji. Ovaj broj se obeležava u jedinicama CFU. Zašto je on važan? Ne smemo da zaboravimo da su bakerije i gljivice živi mikroorganizmi, koji su osetljivi na ambijentalne uslove, pa njihov broj vremenom opada, a od doze zavisi i efikasnost preparata. Zbog toga je izuzetno važno da proverite šta piše na kutiji - koliki je broj živih probiotskih kultura NA KRAJU roka upotrebe, a ne u momentu pakovanja. Samo tako ćete biti sigurni da ste za sebe i svoju porodicu uradili pravu stvar, na kraju razgovora navodi profesor gastroenterologije i hepatologije, dr Miodrag Krstić.


 

SD zdravlje

SD vesti

SD astro

SD lepota

SD porodica

SD sex

Vremenska prognoza
Clear sky
11 Beograd