Jurimo 10.000 koraka dnevno ubeđeni da radimo pravu stvar! Evo šta to zapravo znači za zdravlje

Ljudi koji mahnito jure uokolo gledajući na svoje pedometre u želji da dosegnu magičnih 10.000 koraka dnevno, u poslednje su vreme česta pojava.
Ali, da li je 10.000 koraka zaista nešto čemu bismo trebali da stremimo? I odakle se uopšte stvorila ta brojka od 10.000?

GDE ĆETE BOLJE? Sedite, a vežbate i oslobađate se tenzije u samo par minuta!

To je rezultat jedne japanske marketinške kampanje iz šezdesetih godina, tek nešto pre Olimpijskih igara 1964. u Tokiju. Naime, jedna kompanija je osmislila uređaj koji je trebalo kod ljudi da probudi svest o važnosti kretanja. Naprava se zvala Manpo-Kei što u doslovnom prevodu znači “metar za 10.000 koraka”.

U OVOME JE SPAS: Izlečite urinarnu infekciju za manje od 10 DINARA !

Uređaj je zapravo jednostavni oblik pedometra koji je smislio doktor Joširo Hatano sa Univerziteta Kjušu. Hatano je bio zabrinut da će se usvajanje američkih životnih navika loše odraziti na zdravlje njegovih zemljaka, pa je izmislio pedometar želeći da ih podstakne da više hodaju.
Računao je da će ako ih podstakne da umesto uobičajenih 4.000 naprave 10.000 koraka dnevno potrošiti 500 kalorija više i tako je rođen “režim 10.000 koraka”.

Kampanja je očito bila marketinški uspeh, ali koliko nam zaista pomaže hodanje od 10.000 koraka dnevno?

Da bi se dobio odgovor na to pitanje, sproveden je eksperiment u kojem je jednoj grupi dobrovoljaca (“grupa 10.000 koraka”) naloženo da svaki dan naprave 10.000 koraka, dok druga grupa (“grupa aktiv 10”) nije trebala brojati korake već samo tri puta dnevno žustro hodati po deset minuta.
Volonteri su želeli da se dovedu u formu iz različitih razloga: jedni su želeli da smršaju, a drugi su želeli da imaju više energije kako bi mogli više da se igraju sa decom.

Šta kada vam se pojave bubuljice u tridesetim i četrdesetim?

Na početku ispitivanja, svim učesnicima je izmeren uobičajen nivo aktivnosti, a nakon toga doborovljci su podeljeni u dve grupe – jedna je trebala svaki dan da napravi 10.000 koraka, što je oko 8 kilometara, dok je druga trebala da odradi žustra desetominutna hodanja i ukupno da pređe oko 2,5 kilometra ili da napravi 3.000 koraka. Ovoj drugoj grupi je rečeno da ne brinu o broju koraka, već samo da probaju hodanjem da ubrzaju rad srca.
Kad su stigli rezultati, dva od tri dobrovoljca iz grupe “10.000 koraka”, rekli su da su uspeli u svom cilju, ali da su se pritom dosta mučili. Sa druge strane, doborovljci iz grupe “aktiv 10” nisu imali nekih preteranih problema oko ispunjenja zadataka.

Znači, grupi “10.000 koraka” je bilo teže. Ali, što je bilo korisnije?

Organizator eksperimenta, profesor Rob Kopeland sa Univerziteta Šefild Halam, analizirao je podatke i došao do vrlo jasnog zaključka.
“Nivo fizičke aktivnosti kod grupe “aktiv 10” bila je 30 posto viša, iako su se kretali manje vremena. Za zdravlje je najkorisnije kad se bavite aktivnošću umerenog intenziteta”, zaključio je Kopeland.

Voće koje će ublažiti ženske tegobe i smanjiti nervozu

Iako je grupa “aktiv 10” na svoju aktivnost potošila manje vremena, češće su ostajali bez daha i srce im je kucalo brže.

Profesor Kopeland posle je objasnio: “Želeli smo da dobovoljci ubrzaju rad srca jer ima puno dokaza koji pokazuju da se na taj način smanjuje rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, pa čak i nekih vrsta raka”.

Zaključak – tri kratke, ali žustre seanse hodanja je lakše uklopiti u svakodnevnu rutinu i ujedno su korisnije za zdravlje.