KRIVA SAM ŠTO SE NISAM KONTROLISALA NA VREME: Voditeljka Dnevnika vodila opaku bitku sa rakom, sada o svemu progovorila
Voditeljka “Dnevnika 2” na RTS, ove godine obeležava tri decenije od kako je postala deo Javnog medijskog servisa Srbije.
Ivoni Pantelić (54), poslednje četiri godine su bile veoma turbulentne. Godine 2018. se suočila sa dijagnozom kancera dojke, preživela hirurški zahvat, hemoterapije, a onda se dve godine kasnije desila pandemija korone.
URADITE TEST I PROVERITE DA LI VAM PRETI MOŽDANI UDAR: Neverovatno je prosto, a traje 20 SEKUNDI
Ovo SRPSKO ŽENSKO IME jedino može imati prelepo, ali i užasno značenje: Ima magijsku prošlost
Opasni virus nije zaobišao zatitno lice RTS-a. Ona i ćerka su se istovremeno zarazile, a za Ivonu je ova bolest bila posebno rizična s obzirom na to da je već bila onkoliški pacijent. Pre povratka na male ekrane, svoju borbu sa kovidom je opisala na Instagramu:
"Nije bilo lako. Temperatura, bolovi, malaksalost… muka. Misliš, korona se dešava nekom drugom. Ali ne. Ležale smo, lečile se, merile temperaturu. Moj tata nam je na prozor donosio hranu… Sve, sve, ali kada sam videla stotine sveže napunjenih boca s kiseonikom kako na Infektivnoj klinici tovare na kamione i razvoze dalje, na to nema šta da se kaže. Može samo jedno – da se čuvamo svi i da čuvamo sve oko nas. I koje znamo i koje ne znamo", napisala je tada novinarka i voditeljka na svom Instagram profilu.
O onoj mnogo težoj i neizvesnijoj borbi, borbi sa kancerom, Ivona je svega nekoliko puta govorila za domaće medije.
"Meni je bilo mnogo lakše kada sam otvoreno pričala o svemu. Generalno polazim od toga da se ništa ne može sakriti i uvek kada se nešto tako sazna bolje je da sama kažem. Tada se osećam rasterećenije i bude meni lakše a ljudi se suočavaju sa tim kako istinu moraju da prihvate. Druga strana jeste možda i taj humani deo. Ja ne mislim da sam neki humanitarac ali ima jedan momenat kada sam pomislila: 'Ako sam ja osoba u medijima, značiće da ljudi čuju od mene i moju priču'. Lakše će im biti, pogotovo osobama koje treba da prođu kroz to kroz šta sam prošla i ja. Meni je drago što su mi se masovno javljale žene i pisale mi da bi podelile sa mnom priču o svojoj bolesti. Kada sam se ja spremala za lečenje, moja drugarica koja je takođe prošla kroz sve ovo, dovodila je svoje prijateljice koje su prošle kroz ovu bolest i pričale mi kako je bilo. Tako sam i ja imala volju, snagu i potrebu da iskustvo kroz šta sam prošla ispričam ženama i da im poručim da ne treba toliko da se plaše već da je to jedan proces u kome moraju da budu istrajne. Kao što je zdravlje za svakog čoveka tako je i bolest. To mora da se prihvati i kroz to mora da se prođe", rekla je Ivona za Blic.
"Inače, u najgorim trenucima sam Iščitavala literaturu i shvatila da sam kriva što se nisam kontrolisala na vreme, jer sam bolest mogla i ranije da otkrijem. Ali onda sam sebi rekla da je ova bolest izlečiva i da moram da se uhvatim u koštac sa njom. Sebi sam govorila da ću proći kroz jedan crni tunel ali i da se nadam da na kraju stoji svetlost. Shvatila sam da moram da prođem kroz proces operacije i lečenja koji traje godinu i po do dve, ali da ću posle toga da budem zdrava žena. Ta misao me je vodila, ali i snaga što imam kćerku, roditelje i sestru kojima sam još potrebna. Mnogo sam radila i imala sam malo dana odsustva sa posla, što mi je mnogo pomoglo. U početku nisam želela da to ljudi znaju oko mene jer sam se plašila sažaljenja, ali jako brzo me je i to prošlo. Kada sam shvatila da imam snage da kroz sve prođem, da ću ići na lečenje i da ću slušati savete doktora, onda je i taj strah od sažaljenja prošao", Ispričala je Ivona.