MENOPAUZA: Ovo je 10 stvari koje sve žene MORAJU DA ZNAJU pre nego što uđu u nju
Menopauza je razdoblje u životu žene koje je obeleženo prestankom menstruacije u periodu duže od godinu dana. Dob u kojoj žena ulazi u menopauzu može varirati, ali obično se javlja u kasnim 40-im ili ranim 50-im godinama života.
Menopauza može uzrokovati mnoge promene u telu.
LJUTE SE ZA SVAKU SITNICU: OVO su TRI horoskopska znaka koja se dokazano najbrže VREĐAJU!
Znaju mnogo da trpe, ali BUDITE OPREZNI: Ovo je PET stvari koje EKSTREMNO NERVIRAJU sve DEVICE
KATASTROFIČNA NAJAVA NUMEROLOGA: Mlad MESEC u ŠKORPIJI donosi ŠAMAR sudbine, veliku KRIZU i TEŽAK period
Simptomi su posledica smanjenja proizvodnje estrogena i progesterona, a uključuju valunge, povećanje telesne težine i/ili suvoću vagine.
Suvoći vagine doprinosi vaginalna atrofija.
Menopauza može povećati i rizik za određena stanja, poput osteoporoze. Neke žene prilikom prolaska kroz menopauzu mogu zatražiti i lekarsku pomoć.
U svakom slučaju, menopauza je razdoblje o kojem je bitno informisati se, kako biste znali šta da očekujete.
1. Kada ću ući u menopauzu?
Većina žena prestaje imati mesečne cikluse između 45. i 55. godine života. Početne faze opadanja funkcije jajnika kod nekih žena mogu započeti godinama pre toga, dok će druge žene imati menstruaciju do kasnih 50-ih.
Smatra se da je dob menopauze genetski uslovljena, ali stvari poput pušenja ili hemoterapije mogu ubrzati propadanje jajnika, što rezultira ranijom menopauzom.
2. Koja je razlika između perimenopauze i menopauze?
Perimenopauza se odnosi na razdoblje neposredno pre početka menopauze. Tokom perimenopauze telo prelazi u menopauzu.
To znači da proizvodnja hormona počinje opadati i moguće je da žena počinje osećati simptome povezane s menopauzom, među kojima su valunzi. Menstrualni ciklus može postati nepravilan, ali neće u potpunosti nestati tokom perimenopauze.
Nakon što 12 uzastopnih meseci budete bez ciklusa, ušli ste u menopauzu.
3. Koje simptome uzrokuje smanjen nivo estrogena u telu?
Oko 75 % žena tokom menopauze ima valunge, i radi se o najčešćem simptomu žena u menopauzi. Naleti vrućine mogu se pojavljivati danju i noću. Tu su i potencijalni bolovi u mišićima i zglobovima, kao i promene raspoloženja.
Ponekad je, naravno, teško utvrditi šta uzrokuje te simptome - hormonalne promene, životne okolnosti ili starenje.
4. Kako znam da imam nalet valunga?
Tokom naleta vrućine verovatno ćete osetiti porast telesne temperature. Ova vrućina obično će uticati na gornji deo vašeg tela, a moguće je da vam koža pocrveni ili da se pojave mrlje.
Mogu se dogoditi znojenje, lupanje srca i osećaj vrtoglavice. Nakon navale vrućine možda će vam biti hladno.
Ovakvi naleti vrućine mogu se javljati čak i nekoliko puta dnevno, a mogu trajati celu godinu, pa čak i nekoliko godina.
Nalete vrućine moguće je izbeći tako što ćete izbegavati:
- alkohol ili kofein
- začinjena hrana
- stres
- boravak na vrućini
Valunge mogu pojačati i prekomerna težina i pušenje.
Postoje načini pomoću kojih možete smanjiti valunge i njihove simptome:
- oblačite se slojevito
- radite vežbe disanja kako biste smanjili i skratili nalet vrućine
- postoje lekovi koji mogu pomoći u smanjenju valunga, ali ovo je tema o kojoj trebate razgovarati s lekarom.
5. Kako menopauza utiče na zdravlje kostiju?
Pad proizvodnje estrogena može uticati na količinu kalcijuma u kostima, a posledica može biti smanjenje gustoće kostiju, što dovodi do stanja poznatog kao osteoporoza.
Osoba može postati podložnija prelomima kuka i drugih kostiju.
Kako bi kosti što duže ostale zdrave, možete:
- jesti hranu s puno kalcijuma
- uzimati dodatke vitamina D
- redovno vežbati
- smanjiti konzumaciju alkohola
- izbegavati pušenje.
6. Jesu li bolesti srca povezana sa menopauzom?
Tokom menopauze mogu se pojaviti stanja povezana sa srcem, među kojima su vrtoglavica i lupanje srca. Može imati i uticaj na protok krvi.
Bitno je zato pratiti telesnu težinu, hraniti se zdravo i uravnoteženo, vežbati i prestati pušiti kako biste smanjili šanse za razvoj srčanih oboljenja.
7. Hoću li se ugojiti tokom menopauze?
Promene u niovou hormona mogu dovesti do taloženja kilograma. Međutim, i starenje pridonosi povećanju telesne težine.
Kako biste povoljno uticali na ove posledice, uravnoteženo se hranite, redovno vežbajte i trudite se da održite što više zdravih navika koje će vam pomoći u kontroli telesne težine.
Prekomerna težina povećava rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i drugih stanja.
8. Hoće li moji simptomi biti isti kao kod moje majke?
Simptomi menopauze variraju od žene do žene, čak i u istim porodicama. To znači da ćete morati imati individualan pristup prema menopauzi jer nešto što je pomagalo vašoj mami ili prijateljici, vama možda neće.
Ako imate pitanja o menopauzi, postavite ih i svojem lekaru, koji vam može biti dobra pomoć u razumevanju simptoma i načina kako ih olakšati.
9. Kako da znam da sam u menopauzi ako mi je materica izvađena?
Ako ste imali histerektomiju, odnosno ako vam je hirurški uklonjena maternica, možda nećete znati da prolazite kroz menopauzu, osim ako se ne pojave valunzi.
Ista stvar se može dogoditi i ako ste imali ablaciju endometrijuma.
Ako nemate nikakve simptome, možete pomoću pretrage krvi utvrditi da li funkcionišu vaši jajnici.
10. Postoje li nehormonski način lečenja simptoma menopauze?
Ovo su teme o kojima morate razgovarati sa svojim lekarom. On će vam dati najbolji odgovor na ova pitanja i rešiti vaše nedoumice.
Ono što vam mi možemo sugerisati su već spomenute promene u načinu života koje vam mogu olakšati ovaj period, a među kojima su:
- gubitak težine
- vežbanje
- izbegavanje hrane koja pogoršava simptome
- oblačenje u laganu pamučnu odeću, slojevito