fbpx
Skip to main content
Umor

NALAZI SU DOBRI, A HRONIČNO STE UMORNI? Doktor upozorava: "U pitanju je jedno veoma OZBILJNO OBOLJENJE"

Foto: Profimedia
"Smatra se da je u rangu onkoloških problema ili HIV-a po problemima koje pacijenti imaju"

Hronični umor je česta posledica korone i javlja se kod 30 do 50 posto pacijenata. Kako se nositi sa tim i kada odreagovati? O ovoj temi je u jutarnjem programu televizije Nova S "Probudi se" govorio predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije, dr Branislav Milovanović.

Ukoliko posle korone hronična iscrpljenost traje duže od šest meseci, potreban je ozbiljan medicinski pristup, poručuje gost Nevene Madžarević.

- To je jedno veoma ozbiljno oboljenje. Smatra se da je u rangu onkoloških problema ili HIV-a po problemima koje pacijenti imaju. To je, kako pacijenti kažu, stanje stalnog gripa - objašnjava doktor Milovanović i dodaje da je zapravo reč o postvirusnom sindromu hroničnog umora, u pitanju je bolest kojoj je i Svetska zdravstvena organizacija 1969. godine dala šifru G-93.3.

O kakvim razmerama ovog ozbiljnog problema je reč svedoči i to da je morao da reaguje i Evropski parlament, koji je pre nekoliko meseci izglasao rezoluciju, prema kojoj moraju da se nađu sredstva i fondovi za istraživanje te bolesti.

- Vi imate neku infekciju i očekujete da ćete se oporaviti posle mesec, dva ili tri. Ukoliko se to produži i traje duže od šest meseci, onda možemo da govorimo o tom ozbiljnom stanju. Iz određenog stanja umora vi prelazite u bolest - kaže doktor i upozorava da ovaj problem poprima rang epidemije.

dr Branislav Milovanović
dr Branislav Milovanović
Foto: Youtube printscreen/Televizija Galaksija 32

- Vi se naspavate, odete na posao izdržite dva-tri sata i posle više ne možete da radite. To je progresivan pad energije - objašnjava doktor Milovanović i dodaje da alarm treba da nam se upali, ukoliko smo naspavani, ukoliko smo se, na primer, vratili sa odmora, a ipak nas muči veliki nedostatak snage i energije.

Reč je, nagoveštava on, neretko i o mlađim pacijentima koji nailaze na nerazumevanje u takvom stanju, jer kada se uradi dijagnostika ne pronađe se ništa specijalno i izgleda kao da je sve u redu.

Kao neki od simptoma koji mogu da se jave su i problemi sa pamćenjem, pažnjom i koncentracijom. Javljaju se i depresija, anksioznost i panični napadi koji se nikada ranije nisu javljali. Česte su i vrtoglavice, kao i zujanje u ušima, tu su i podrhtavanje mišića, glavobolje, bolovi u vratu, zglobovima, problemi sa spavanjem, pa čak i sa digestivnim traktom. Reč je o sistemskoj bolesti.

Milovanović ukazuje i da se događa da pacijenti zbog simtptoma završe kod psihijatra, pa dobiju neodgovrajuću terapiju koja samo dodatno pogorša stvar.

- U osnovi je utvrđeno da su oštećene mitohondrije – organele koje proizvode energiju. U svetu se formiraju instituti koji se bave ovom problematikom - kaže Milovanović i precizira da je problem u autonomnom nervnom simptomu.

Ovaj sindrom ostavlja posledice i na regulaciju krvnog pritiska.

Terapija i lečenje su vrlo kompleksni i prognoze nisu optimistične i ohrabrujuće.

- Govori se da se progres u lečenju može postići kod samo 10 posto pacijenata - kaže doktor Milovanović i dodaje da su upornost, dugotrajno lečenje i multidisciplinarni pristup.

SD zdravlje

SD vesti

SD astro

SD lepota

SD porodica

SD sex

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
5 Beograd