NISU SAMO GODINE I GOJAZNOST FAKTOR RIZIKA Za ljude koji imaju ovu bolest korona virus je POSEBNO OPASAN

korona virus / Izvor: Profimedia

U kakvom su odnosu astma i novi soj virusa, da li su ljudi koji imaju prvo oboljenje podložniji zarazi ili ne? Na ova i druga pitanja odgovorili su američki naučnici.

Astma je hronično stanje pluća koje utiče na disajne puteve i izaziva upalu koja dalje prouzrokuje grčeve i sužavanje disajnih puteva - pa samim tim i šištanje, gubitak daha i kašalj, piše “Medical news today”.

OBRATITE PAŽNJU! Svi ih činimo, a nismo svesni posledica: Ove navike mogu POTPUNO da unište imuni sistem!

Lek iz prirode: Gorka detelina ublažava kostobolju

VIRUS PREPOZNAJE KAD JE NEKO SLAB! Doktor otkriva da je podizanje imuniteta mit, EVO ŠTA zapravo treba da uradimo

Kada se neko zarazi respiratornim virusom, infekcija pokreće imuni odgovor tela. Kod ljudi koji imaju astmu, ovo može dovesti do prevelike proizvodnje supstanci koji pogoršavaju upalni proces. Za razliku od astme koja izaziva upalu bronhija, kovid-19 izaziva upalni proces unutra tkiva pluća. Respiratorne virusne infekcije, poput novog soja korona virusa, mogu da pogoršaju simptome astme. Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), mogu da izazovu i upalu pluća kod ljudi sa umerenim ili teškim oblikom astme.

Da li je kovid-19 opasniji za osobe sa astmom?
Slabo kontrolisana astma može da bude faktor rizika za ozbiljnija oboljenja nastala usled kovid-19.
- Pacijenti sa teškom astmom, imunodeficijencijom i drugim hroničnim stanjima zbog kojih je njihov imuni sistem ugrožen, najosetljiviji su na povećan morbiditet (aposlutni ili relativni broj oboljenja određene grupe ljudi) i smrtnost od virusnih infekcija generalno i pretpostavljamo da bi im treba preporučiti slične mere opreza za korona virus - objavio je Američki koledž za alergiju, astmu i imunologiju (ACAAI) 12. marta ove godine.

Teško disanje / Izvor: Profimedia

CDC ukazuje da su ljudi sa umerenim i teškim oblikom astme pod većim rizikom od zaraze kovid-19. Razlog je to što korona virus utiče na gornji i donji respiratorni trakt, uključujući nos, grlo i pluća. Virus može da izazove napad astme, upalu pluća ili druge akutne respiratorne bolesti. Oni koji imau astmu moraju da tokom epidemije nastave da uzimaju lekove kao što su činili ranije. Držanjem simptoma astme pod kontrolom jedna je od najboljih metoda zaštite.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju
Osoba koja boluje od astme, navodi “Medical news today” treba da obrati pažnju na: povećanu zategnutost u grudima, zadihanost, noćni ili rani jutarnji kašalj i češću upotrebu inhalatora.
Ukoliko se pojave simptomi kovid-19, među kojima su najučestaliji povišena telesna temperatura, suvi kašalj i umor, treba se javiti lekaru.

Dodatne mere predostrožnosti
Osobe koje pate od astme treba da preduzme dodatne mere opreza kada se u njihovom okruženju, odnosno zajednici širi bilo koja vrsta respiratornih infekcija. U pitanju je personalizovani plan koji uključuje: dobro snadbevanje lekovima, pozavanje pravilne upotrebe inhalatora, izbegavanje okidača astme, čišćenje i dezinfekcija površina koje se stalno dodiruju poput kvaka i stolova, izbegavanje sredstava za čišćenje koji mogu da izazovu astmu i smanjenje stresa i anksioznosti koji su potencijalni uzročnici astme.

astma / Izvor: Profimedia

Izbegavanje potencijalnih pokretača astme
Preporuka američkih stručnjaka je da se izbegavaju odnosno spreče uobičajene uzročnike astme u koje spadaju: duvanski dim, kućni ljubimci, grinje, polen, zagađenja u vazduhu, gorušica, ekstremni vremenski uslovi, buđ, stres, jaki mirisi, alkoholi i aditivi u hrani poput sulfita. Takođe, treba da slede i mere predostrožnosti protiv kovid-19 kao što su: pranje ruku vodom i sapunom, izbegavanje diranja očiju, nosa i usta, pokrivanje usta i nosa rukom ili maramicom dok se kašlje ili kija, dezinfekcija površina u životnom prostoru, socijalna distanca, izbegavanje kontakta sa osobama obolelim od KOVID-19.

Kako ojačati imunitet
Izuzetno je važno da osobe sa astmom osnaže odbrambene snage organizma. Stručnjaci predlažu sledeće: spavanje najmanje sedam sati dnevno, smanjenje nivo stresa, ishranu bogatu voćem i povrćem, redovna fizička aktivnost (ali ne i pojačano vežbanje), održavanje zdrave težine.

Posle kućne izolacije postepeno se vratite u formu: Ove vežbe rade se jedna za drugom u dva ciklusa