Nivo GVOŽĐA bi mogao da bude povezan sa dužinom ŽIVOTA? Naučnici pronašli objašnjenje
Kada odete kod lekara da uradite krvnu sliku, nivo gvožđa je jedan od osnovnih parametara koji se rade.
Naravno da ne valja kada je previše nisko, jer može da upućuje na anemiju, ali i na mnogo opasnije bolesti.
Bolne i proširene vene nestaju pomoću ovih obloga: Rezultati već kroz nekoliko nedelja
Oralna higijena kao bitan faktor: Koji su uzroci neprijatnog ZADAHA i kako se rešiti ovog problema?
OVAJ FILM TREBA DA POGLEDA SVAKA ŽENA! Naučene smo da se O OVOME ne priča i zbog toga je svakoj od nas TEŠKO!
Međutim, isto tako nije dobro i da bude previše visoko. Naučnici su došli do nekih novih saznanja.
Imaju nove dokaze da nivo gvožđa u krvi ima uticaj na dužinu života i to tako da je previsoka količina povezana sa rizikom od prerane smrti.
Studije sa ovakvim rezultatima uvek treba uzimati sa dozom rezerve, ali je novo istraživanje obuhvatilo vrlo široke podatke i to na više od milion ljudi iz tri javne baze podataka.
Stručnjaci su se usresredili na tri ključne mere starenja: životni vek, godine bez bolesti (koje se nazivaju zdravljem), kao i postizanje vrlo visoke starosti (dugovečnost).
Kroz analizu je dokazano da postoji 10 ključnih područja genoma povezanih sa faktorima dugog života, kao i setovi gena, koji su povezani sa načinom na koji telo metabolizira gvožđe. Jednostavno rečeno, čini se da je previše gvožđa u krvi povezano sa povećanim rizikom od prerane smrti.
- Izuzetno smo uzbuđeni ovim nalazima, jer sugerišu da visok nivo gvožđa u krvi smanjuje zdrave godine života i da bi održavanje njegovog optimalnog nivoa moglo da spreči oštećenje koje je povezano sa starenjem - kaže analitičar podataka Pol Timers sa Univerziteta u Edinburgu.
- Nagađamo kako bi naša otkrića o metabolizmu gvožđa mogla da objasne i zbog čega je vrlo visok nivo crvenog mesa koje je bogato gvožđem, u ishrani povezano sa stanjima koja se povezuju sa starenjem, kao što su srčane bolesti. Iako korelacija ne znači nužno uzročno da je reč o uzročno-posledičnoj vezi, istraživači su koristili statističku tehniku nazvanu Mendeljeva rendomizacija, da bi umanjili pristranost i pokušali da zaključe uzročnost u podacima.
Kao što napominju, smatra se da genetika ima oko 10 posto uticaja na životni vek i zdravlje, a to može da oteža odabir gena na koje utiču i ostali faktori, kao što su pušenje ili alkoholizam. Imajući to u vidu, jedna od prednosti nove studije su njena veličina i opseg, kažu.
Pet genetskih markera, koje su istraživači otkrili, prethodno nisu istaknuti kao značajni na nivou genoma. Neki su, uključujući APOE i FOXO3, u prošlosti izdvojeni kao važni za proces starenja i ljudsko zdravlje.
Iz povezanosti bolesti vezanih uz dob i dobro poznatih lokusa starenja APOE i FOXO3, jasno je da u određenoj meri hvatamo informacije o procesu starenja kod čoveka, pišu istraživači u nedavno objavljenom radu.
- Dok smo još u ranim fazama za istraživanje povezanosti sa metabolizmom gvožđa, mogli smo da vidimo razvoj lekova koji su napravljeni kako bi snizili nivo gvožđa u krvi, što bi, kao posledicu, moglo da doda životne godine.
Osim genetike, gvožđe u krvi je uglavnom kontrolisano ishranom i već je povezano sa brojnim bolestima vezanim za godine, uključujući Parkinsonovu bolest i bolesti jetre. Takođe, utiče i na sposobnost našeg tela da se, kako starimo, bori sa infekcijom, pišu istraživači.
Ovoj poslednjoj studiji možemo da dodamo sve više dokaza da “preopterećenje gvožđem” može da utiče na to koliko dugo ćemo verovatno živeti, kao i na to koliko ćemo biti zdravi u našim kasnijim godinama.
- Naš krajnji cilj je da otkrijemo kako je starenje regulisano i da pronađemo načine za poboljšanje zdravlja tokom starenja - kaže Džoris Dilejn koja proučava biologiju starenja na Institutu Max Planck za biologiju starenja u Nemačkoj.